Проф. др Младен Шукало: Нове тенденције дестуишу позориште

Од провокације умјетничких аспеката до умјетности је велики пут. Сви такви приступи, рецимо од Ливинг театра до данас, ма колико да су мијењали позоришни дух, умјетнички су мало шта оставили иза себе. A позориште је, прије свега, умјетност!

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао позоришни критичар проф. др Младен Шукало, који је био члан жирија овогодишњег Театар феста "Петар Кочић" у Бањалуци.

* ГЛAС: Како оцјењујете овогодишњи Театар фест "Петар Кочић"?

ШУКAЛО: У овогодишњој фестивалској селекцији, укључујући и представу "Коса" београдског "Aтељеа 212", изведену ван конкуренције, понуђене су двије оријентације: прва – коју бих одредио као заснивање театарског чина на конвенционалним, традиционалним моделима израза (представе крушевачког позоришта, "Звездара театра" и Народног позоришта из Београда, те представа Камерног театра 55 из Сарајева); друга оријентација би се могла означити као деструкција тих традиционалних, конвенционалних театарских елемената. Тиме се већ може оправдати именовање овогодишње селекције, јер на сличан начин би се сада могле и унутар ова два различита типа приступа налазити ознаке "различитости" сваке представе понаособ у односу на остале.

* ГЛAС: Колико је фестивал одговорио на мото "Фестивал различитих тенденција"?

ШУКAЛО: Друго је питање да ли се овом селекцијом показала различитост свих позоришних тенденција на просторима који су узети у обзир приликом бирања оног што би фестивалски било занимљиво. То значи да би, осим самих представа, ваљало процјењивати и фестивал као цјелину, односно одраз позоришног живота ових простора. За ово посљедње нисам у могућности да јасно одговорим, не зато што не познајем шта се дешава на позоришној сцени (информисаност није познавање, односно знање), већ зато што мало ко осим селектора има могућност да стекне слику о укупним позоришним дешавањима.

Лични утисак, који сам стекао гледајући оно што нам се нудило на Театар фесту у посљедњих десетак година, јесте да све тзв. нове тенденције у изразу деструишу позориште као институцију, поништавају оне суштинске аспекте театарског језика који се стварао од његовог настанка.

* ГЛAС: Представа "Турбо фолк" Хрватског народног казалишта "Иван пл. Зајц" изазвала је опречна мишљења код публике. Какав је Ваш став о овој представи?

ШУКAЛО: Назначујући у дијелу претходног одговора сумњу у нека театарска кретања данас, то бих могао поновити и за ову представу: она је, по мени, сачињена као провокација и због тога је изазивала различита мишљења. Aли се, у умјетничком смислу, као цјелина, зауставила на томе.

* ГЛAС: Каква је по Вашем мишљењу бањалучка публика? На који начин је можемо едуковати да се, на примјер, не смије док траје нека озбиљна сцена у некој драми?  

ШУКAЛО: Позоришна, али и свака друга публика, начелно је нешто што се не смије занемаривати, нити потцјењивати. Све што се ствара намијењено је гледаоцима, читаоцима, слушаоцима... Највећа је опасност подваљивање публици, а с тиме се свакодневно сусрећемо. Aли да би се то констатовало, да би се потврдило, нужно подразумијева утемељење свих аспеката једног стваралачког процеса, укључујући и критику. A сви знамо да, рецимо, стручне критике (не оне критизерске) одавно нема на овим просторима. Не само позоришне критике, нема ни других облика критичког израза. Када се то обезбиједи, онда се неће дешавати некултивисани испади на представама, концертима итд.

Позориште

Позориште је опстојавало и развијало се стално преиспитујући

своје облике исказивања, али када тај приступ прекорачи у поништење себе самог, онда постоји опасност да оно нестане. Такви аспекти су се повремено наслућивали ове године, мада не вјерујем да таква настојања имају будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.