Проф. др Миланка Бабић - Неопходан институт за српски језик у РС

БAЊAЛУКA - Заштита српског језика, као најважнијег националног духовног богатства, мора бити институционална и може се спровести само научним чињеницама. Због тога је оснивање института за српски језик и књижевност Републике Српске веома важно.

Рекла је ово за "Глас Српске" професор савременог српског језика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву др Миланка Бабић и додала да ће институт добити у насљеђе важан задатак заштите српског језика.

- Српски језик нашао се на удару као општи медиј разних видова стручне, научне и културне продукције, а (тиме) и као мјера идентитета нације. Тежња сваке нације јесте да се одржавотвори. Срби су то овдје покушали кроз Републику Српску, Хрвати кроз Херцег-Босну, а Бошњаци много амбициозније - кроз БиХ у цјелини - рекла је Бабићева.

Да је институт за српски језик и те како неопходан српској науци и култури, сматра и асистент на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Aндреја Марић.

- Институт је потребан не само због истраживања, проучавања и доказивања свих важних питања везаних за српски језик и књижевност на овим просторима, него и због квалитетне едукације добрих студената са наших факултета, који би се свакако требали укључити у токове заштите српског језика у БиХ - рекла је Марићева.

Према мишљењу Миланке Бабић, мегаломанска амбиција Бошњака укључује и унификацију језика у БиХ, у корист назива "босански", а то "води ка стварању тзв. "босанске нације", коју би сачињавали сви који у БиХ живе, па према томе и Срби".

- Бошњачка филологија и политика на томе озбиљно раде, а да су одмакле у својим "постигнућима", показује и то што је за релативно кратко вријеме институционализован назив језика у пољу њиховог утицаја (у Федерацији БиХ) онако како им и одговара - истиче она.

Много је примјера, каже Бабићева, који упућују на то да се у БиХ покушава квазинаучним чињеницама реконструисати историја у духу политичких циљева.

- Већ одавно нас увјеравају да је богумилска традиција искључиво бошњачка, а то наводно потврђују написи на стећцима, као што је нпр. "асе лежи дијак Радоје"?!, а та реконструкција обухвата и историју језика и његове стандардизације и пријети да угрози најдрагоцјенији културни и национални идентитет српског народа у БиХ - рекла је Бабићева.

Осим тих, како каже Бабићева, витално-националних и тако рећи "одбрамбених", много је и других, чисто научних разлога зашто је србистици у РС потребан институт за језик.

- У језику који је жив и динамичан феномен увијек је довољно актуелних стандарднојезичких проблема, лексиколошких иновација које се прије свега огледају у најезди англицизама који у српски језик продиру путем интернета и глобализације европског простора, а ту су и увијек отворена раслојавања у оквиру појединих функционалних стилова (нарочито у административном, који је обиљежен тројством посебних националних стандарда) и сл. - појаснила је Бабићева.

Она је додала да све то подразумијева тематику за будућа истраживања којима би институт могао и морао да се бави.

- Срби су административним државним границама спријечени да таква истраживања обављају у оквиру Института за српски језик у Београду, па им је и из тог разлога институт потребан - закључила је Бабићева.

Заштита

- Изражајна моћ и богатство једног језика манифестује се у његовој књижевности. Књижевност припада језику у коме се и реализује, а тиме се, увјерена сам, придодата одредница "босански", за српске писце који су живјели и/или стварали у БиХ, може сматрати само завичајно-регионалним ситуирањем, једнако као и нпр. одредница "херцеговачки". Институт за српски језик, по природи ствари, бавиће се и том тематиком - описом језика књижевности и стила српских писаца - рекла је проф. др Миланка Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.