Проф. др Миланка Бабић - Јавност препознаје острашћеност федералних медија

БAЊAЛУКA - Рогобатни бирократски израз, који је већ био постао доминантан у медијском језику и у политичком дискурсу у бившој Југославији, сада је у БиХ још и вулгаризован.

Рекла је ово за "Глас Српске" професор савременог српског језика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић.

- Има врло писмених новинара и врло образованих политичара, али су, нажалост, у мањини. Зато би се требало институционално тим проблемом позабавити, нарочито када јавна ријеч поприма карактеристике увреде. Свакодневно смо суочени са бројним употребама говора с тим циљем, посебно у медијском и у политичком изразу, и то до те мјере да се врло често осјећамо угрожени и као припадници одређених социјалних групација и као културна бића уопште - рекла је Бабићева.

Коментаришући све присутнији говор мржње у федералним медијима, Бабићева истиче да је мржња отров, порок који говори више о ономе који мрзи него о ономе ко је предмет мржње, "јер мржња измишља квалификације да би се испољила, посеже за бомбастичним изразом, настоји да увредљивим садржајима понизи оне који су њоме обухваћени".

- У језику појединих федералних медија та тенденција је доминантна иако је врло назадна, негира основне постулате новинарства у које спада и непристрасност. Њоме се, сировим фолклорним изразом у суштини, изражава негативан однос према српском народу - каже Бабићева.

Она наглашава да мржња није везана само за медије и политичаре, те да је има и у "науци".

- Забаве ради наведимо једну-двије квалификације којима смо ми Срби "почашћени" у Школском рјечнику босанског језика (Џ. Јахић, Школски рјечник босанског језика, Љиљан, Сарајево, ЗЕ-КОМПAНИ, Зеница, 1999): балванградски адј; м* за менталитет; сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни... (стр. 106); катунар... *пејор. православни динарски интелектуалац, политичар и сл. сељачкога сточарскога поријекла.* (стр. 311) - наводи Бабићева неколико примјера.

Она додаје да се, ипак, уочава да се све тенденције тог типа временом истроше. A да је то тако, показује и примјер модификације квалификација уз назив Република Српска у федералним медијима.

- У рату смо могли чути само замјену "злочиначка творевина", послије рата претежно "такозвана Република Српска", затим "мањи беха ентитет", а сада већ лијепо и чисто - само "Република Српска"! - истакла је она.

У суштини и срећом, каже Бабићева, јавност, неким чудом, зна или може да препозна и санкционише острашћеност новинара или уопште емитера неког саопштења, "његову интенцију да облати, омаловажи и понизи, тако што јој не придаје важност па чак ни елементе истине у њој не доживљава као истину".

- И такво саопштење и његов аутор заслужују игнорисање или макар подсмијех не само оних против којих су усмјерени него свих поштених и образованих људи, док је све остало у надлежности тзв. "регулаторних агенција" и судова - додала је Миланка Бабић.

Све дозвољено

- Наше друштво још спада у она која култури изражавања у јавном животу не посвећују превише пажње, не брину о стилу и форми израза, не његују га, чак занемарују проскрибована правила у одређеним областима функционалне употребе језика, стварајући посебан тип тзв. неформалног стила у коме је све и свашта дозвољено - рекла Миланка Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.