Проф. др Милан Шипка, лингвиста: Све кварнији језик Кочићевог краја

Српски језик нису "загадили" само политичари, него и сви други који не држе до језичке културе, доприносе бирократизацији и кварењу српског језика, и то баш у Кочићевом крају.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" проф. др Милан Шипка, истакнути лингвиста, чије је ново капитално језичко-лексикографско издање "Правописни речник српског језика са граматичко-правописним саветником" промовисано на 15. међународном сајму књиге у Бањалуци.

- За језик Кочићевог краја Исидора Секулић је рекла да би, ако би језик једног писца могао бити књижевни језик, она гласала за Кочићев језик. Ваљда би и та чињеница требало да нас обавезује да више пажње посветимо српском језику и језичкој култури - додао је Шипка.

* ГЛAС: Какав је значај Ваше књиге "Правописни речник српског језика са граматичко-правописним саветником"?

ШИПКA: О значају ове књиге треба да говоре други, прије свих они који се њоме служе. Као аутор могу рећи само то каква је њена сврха и зашто смо се одлучили да је издамо и понудимо заинтересованим корисницима. Као и све друге лингвистичке публикације у издању Издавачке куће "Прометеј" из Новог Сада, сврха је и "Правописног речника" да помогне у подизању нивоа лингвистичког образовања и ширењу језичке културе на српском говорном простору. То, дакле, није неки "нови правопис", него практична књига која треба да посредује између постојеће правописне норме и праксе и да упути кориснике на правилан начин писања, посебно кад су у питању различите дилеме. Невоља је што ми још немамо провјерен, свеобухватан, стабилан и општеприхватљив српски правопис. На иновирано издање тога правописа, прилагођено актуелним потребама српске културе, чекамо, ево, већ скоро двадесет година, па смо били принуђени да у бројним случајевима упућујемо на рјешења у Правопису српскога језика Матице српске из 1993. године, који је као непотребан баласт укључио и српско-хрватски дублетизам, кога смо се ми ријешили, али су ипак остале неке норме, на које смо морали упућивати да не би настала правописна збрка. И њих ћемо, наравно, одстранити и измијенити према рјешењима у другом издању Правописа, али њега нема, па нема.

* ГЛAС: Према Вашем мишљењу, каква нам је језичка култура?

ШИПКA: С обзиром на чињеницу да немамо савременог, стабилног и општеприхватљивог правописа, ни савремене српске нормативне граматике (сад тек на изради тога дјела раде наши познати лингвисти Пипер и Клајн), ни доброг једнотомног рјечника српског језика (онај који је издала Матица српска 2007. више је по садржају српскохрватски него српски), а да не говоримо о стандардној терминологији, које такође немамо, не би било поштено обарати се на стање наше језичке културе у пракси, која одговара описаним приликама у нормативној србистици, па ће у том погледу убудуће морати много да се ради.

* ГЛAС: Шта мислите о јавном говору у Републици Српској?

ШИПКA: Исто што и о нашој језичкој култури у цјелини. Ипак, гледаоци Радио-телевизије Републике Српске и читаоци штампаних медија имају прилику да чују и прочитају корисне савјете стручњака (посебно ту мислим на активност М. Телебака), па би јавни говор у РС могао бити и бољи него што јесте.

* ГЛAС: Шта мислите о претјераној употреби туђица у нашем језику?

ШИПКA: Стране ријечи треба употребљавати с мјером и без претјеривања. То значи да их можемо и морамо употребљавати кад немамо својих одговарајућих замјена. Многе су се стране ријечи у нас толико одомаћиле да их не разликујемо од својих (боја, уље, ципеле, капа, кревет итд.). Aли најезди непотребних англицизама (као што је бренд и сл.) треба се на све начине супротстављати. A то се може чинити једноставно загледањем у рјечник страних ријечи и проналажењем одговарајућих наших замјена.

Aкценатски рјечник

* ГЛAС: "Правописни речник српског језика са граматичко-правописним саветником" је и акценатски рјечник?

ШИПКA: Сврха приручника, међутим, није само у томе да посредује између правописне норме и праксе, него је то управо и акценатски рјечник српског језика (све су одреднице и њихови облици означени стандардном акцентуацијом), а дато је више од осам хиљада упозорења на најчешће правописне грешке, погрешне облике и акценте увршћених ријечи с упутствима на правилне, тако да је то и правописно-граматички савјетник. По томе ће нам таква књига бити потребна и када се (надајмо се ипак у догледно вријеме) појави друго, иновирано издање Правописа српскога језика Матице српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.