Представе „Нико није заборављен и ничега се не сећамо“ и „Језик копачке“ на 70. стеријином позорју

Пети фестивалски дан на репертоару је имао две представе које су у званичној конкуренцији за награде.

Намерно или случајно, али организатор је у исти дан понудио две представе са заједничким именитељем, збуњујуће и нејасне.

Кренућу редом. „Нико није заборављен и ничега се не сећамо“ је још једна у низу представа настале на прозној књижевној грађи, са драматизацијом која се није прославила. Задржан је приповедачки израз (говор апарте-у страну), комбинован са играном формом заснованом на прозном дијалогу.

Три жене у исто време пријављују нестанак деце и креће потрага за њима која траје шест дана. Година је 1981, истрагу води Лепа Видић (Анастасиа Мандић), криминалистички инспектор, предано и озбиљно уз све своје приватне проблеме, разоткива починиоца отмица, то је загонетни лик Саша, те се успут сазнаје о многим скривеним тајнама из прошлости. 

Она је и збуњујући моменат! Та прошлост је у 1991. и 1992. години, ратним деведесетим које управо скривају тајне, које нам остају нејасне. Дакле, прошлост је у будућности!! Ко је кога послао у рат, ко је и због кога страдао, не разуме се, али све се некако ипак срећно завршава. Четири глумице на сцени тумаче више улога (пета је инспекторка), са огромним глумачким напором и креирају, врло интересантно, и женске и мушке ликове. У причи су Саша, Брка, Огњен, Гвозден, Витомир, Ана, Миња, Чарна, Федор, ликови који се ређају као на траци и који чине заплет, пристојно неразумљив.

Зашто се Саша свети Марти (Борјанка Љумовић), Даници (Радмила Томовић) и Катарини (Јелена Петровић), остаје нејасно, али битно је да су деца добро и да их је вратио. Мартина мајка (Снежана Савић) је веза између прошлости и садашњости, то је очигледно, али ни она не открива мотиве.

Очигледан покушај да се још једном проговори о неким несрећним временима која ништа доброг нису донела, али без конкретизације и јасног повода. Имам неки благи осећај да несрећне деведесете, млађим генерацијама, представљају нејасан историјски период о којем баш желе да пишу. Ваљало би да се угледају на Андрића!

Друга представа, „Језик копачке“, би се могла препричати у једној простопроширеној реченици.

Исповест бившег фудбалера немачке прве лиге, у коју је стигао из малог места и клуба, и сурово изношење тамне стране овога планетарно популарног спорта. За овај сиже, редитељу Боруту Шепаревићу је било потребно два и по сата, са паузом!! Честитам глумцима! Издржали су такве физичке напоре који се ретко виђају у позоришту.

Теретана, тренинг, физиотерапеути, психијатри, кондициони тренинзи и на све то убитачна журка у дискотеци уз неизбежну Александру Пријовић и Митра Мирића!! Све то у хиперреалистичкој изведби. Главни актери су све време под светлима и камерама јавности,сваки корак им се прати, чак и у свлачионици када су као од мајке рођени и пристојно вулгарни и прости. Заправо онакви, какве их ми сви замишљамо, необразовани и пуни пара. Тај сегмент је можда и најозбиљнији у овој предугој причи.

Питају се редитељ и глумци колико њихова уметност вреди, или рад лекара, а колико фудбалера? За један уговор приме пара колико ове професије за читав радни век. Отуда је и сувишно ламентирање над судбином једног од њих који каријеру може да угрози једном повредом. Зна се за колико они све то трпе. Оно мало људскости смо чули у завршном монологу Давида Половине (Бернард Томић), главног актера ове сторије.

Мислим да је све у њему речено, остало је била илустрација, позоришна и филмска (велики видео екрани и низ садржаја на њима који почесто скрећу пажњу са позоришта). О овој теми се мало пише и говори. Велики је то бизнис. Иван Ергић храбро прича о наличју спорта, где је игра нестала а кланица настала, док је Филип Грујић дао читавој причи некакав драмски оквир.

Трачак наде да ће сутра можда бити боље и другачије је заједнички излазак на терен Половине и дечака заљубљеног у фудбалску бубамару који само машта о лепоти фудбалске игре. А шта значи језик копачке? Ружно је и није за новине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.