Представа “Сумњиво лице” у НПРС спаја Нушића и Тарантина: Горак укус немоћи

Миланка Митрић
Представа “Сумњиво лице” у НПРС спаја Нушића и Тарантина: Горак укус немоћи

БАЊАЛУКА - Корупција у друштву, држави, на различитим функцијама и међу различитим државним службама, слобода и немоћ човјека биле су теме којима се Бранислав Нушић бавио у “Сумњивом лицу”, а које су актуелне и сада, након више од једног вијека од настанка текста и живе у свим порама наше стварности.

За разлику од Нушићевог, наше вријеме доноси већу илузију слободе, можда и више спознаје о систему, али и више немоћи појединца да утиче на труле поре скоро непостојеће правде, и да се бори против неправде, обмане и корупције. Зато је Нушић наш савременик, а нова представа “Сумњиво лице” у Народном позоришту Републике Српске једна верзија умјетничке стварности која има намјеру да прикаже да великих промјена, у различитим периодима друштва, нема и да неки шаблони понашања у односу власти и појединца увијек остају исти.

Нова верзија “Сумњивог лица”, коју је режирао Иван Плазибат, другачија је од ранијих, модернија, тарантиновска. Сам режисер прије премијере најавио је управо то, најавио је представу која на занимљив начин спаја гангста Нушића и Квентина Тарантина. Тако је и било, у погледу сценографије, костима, свјетала и самих ликова и атмосфере, јер је прича подсјећала на Тарантинове “Уличне псе”, а чак помало, у одређеним сценама, и на култни филм “Маратонци трче почасни круг” у режији Слободана Шијана.

- Писати о актуелности “Сумњивог лица”, о корупцији, о чиновничком менталитету, филозофији паланке која се није промијенила од деветнаестог стољећа итд. остаје само декларативни гест пред чињеницом да је Нушић трајни хроничар наше немоћи у стварању грађанског друштва на овим просторима. Или како Нушићев госн. Жика, каже: “Ама, шта имаш да мислиш? Позвао сам те овде да будеш грађанин, а кад си грађанин, онда нема шта да мислиш! Седи ту и буди грађанин” - забиљежио је режисер Плазибат о овом комаду, у којем играју Александар Стојковић, Наташа Иванчевић, Наташа Перић, Жељко Еркић, Борис Шавија, Огњен Копуз, Бошко Ђурђевић, Владимир Ђорђевић, Бојан Колопић, Зоран Станишић, Александар Руњић и Смиљана Маринковић.

Свијет у којем влада неспособност за обављање основних послова и неразумијевање у баналности свакодневне комуникације је свијет хаотичне, апсурдне потраге за сумњивим лицем, у којој испливавају сва лица и наличја службеника, а кроз њих проговара власт. А кад власт говори, грађанин ћути. Кад власт говори, грађанин пристаје. Кад власт говори, грађанин се не буни, повинује се и кад је у праву, како каже Јеротије Пантић: “Признајеш, него шта! А ако не признајеш, ти ћеш признати, јер ја сам већ телеграфирао министру да си признао. Не можеш ти ваљда сад мењати наводе власти.”

То је свијет неспособности, присиле и корупције. Наравно, приказан је на хумористичан начин, што је од овог комада критике друштва начинило пријемчиву представу која ће насмијати већину гледалаца. А иза смијеха, попут обмане, увијек стоји горак укус немоћи. И колико год је забавно било гледати потрагу за сумњивим лицем, ситуације које задесе ликове и слушати наивна размишљања осиљених појединаца на различитим функцијама, повратак у стварност је далеко од забаве.

Занимљив спој који је ова представа донијела био би још и бољи да је прилагођенији садашњости у погледу језика, времена у представи и избора рјешења за поједине поступке ликова. Но, ипак, уз мале недостатке који некоме можда засметају, а некоме не, ова представа је вриједна гледања, јер показује неки нови живот Нушића, који је све што је спознао уткао у дјела и занавијек, чини се, оставио новим генерацијама осјећај немоћи због разних врста неправде и жељу да будућа времена буду другачија.

Представа “Сумњиво лице” премијерно извођење доживјела је вечерас, а прва реприза предвиђена је за четвртак у 20 часова.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана