Представа "Иванов" премијерно одиграна у Народном позоришту РС: Људска душа у безнађу

Миланка Митрић
Foto: НПРС

Бањалука - Губитак снаге, наде, воље, вјере, падање у понор усред неспоразума с околином, поремећене вриједности и приоритети, као и пропадање уморног човјека и његове нестајуће душе у времену кризе, само су неке од тема о којима Чехов проговара у својој драми "Иванов".

Представа "Иванов" рађена према драми Антона Павловича Чехова, у режији Жељка Ђукића, вечерас је премијерно одиграна на великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

За адаптацију текста према преводу Кирила Тарановског заслужни су Жељко Ђукић и Славко Милановић, сценограф је Игор Васиљев, костимографкиња Ивана Ристић, а композитор Петар Билбија.

У представи играју Жељко Еркић, Миљка Брђанин, Жељко Стјепановић, Борис Шавија, Ведрана Мачковић, Дана Полетан, Павле Павић, Белинда Стијак, Анандо Ченић, Ђорђе Марковић и Никола Ђаковић.

- Чехов је ово писао прије 130 година, а актуелан је и данас јер овдје је ријеч о људским душама и о њиховим проблемима који су и данас присутни, а можда и актуелнији него тада - казала је глумица Миљка Брђанин, говорећи о овом комаду и суштини коју са собом носи.

"Иванов" приказује класични сукоб јунака са свијетом, оживљен кроз његов унутрашњи пад, јад, умор, тјескобу, депресију, потонулост и одустајање, између осталог.

Николај Алексејевич Иванов (којег је маестрално на сцени оживио глумац Жељко Еркић) у себи спаја различита људска потонућа у једном, да гледалац чак може да се запита како је могуће да једно биће хода свијетом носећи такву трагичност у себи. Али не убија га његова трагичност, већ немогућност проналажења излаза било да је због сопствене безвољности, околности у којима се нађе или пуке досаде од свега и свакога, што је провучено и кроз остале ликове.

Он је човјек који више не познаје радост, сурвава се под сопственим теретом, не проналази рјешење, проналази само веће поноре, бивајући свјестан свега што јесте, што је био и што никад неће постати. Он не носи маске, јер су све одавно пале. Свијет с којим је у сукобу јесте свијет у којем обитавају његова болесна супруга Ана Петровна (рођена као Сара Абрамсон), чију крхку и пуну љубави личност је сјајно дочарала глумица Миљка Брђанин, затим љекар Јевгеније Константинович Љвов, чију је искреност и суздржаност и брижност, као и згражавање над свијетом и људима које сусреће, приказао млади глумац Павле Павић, као и Матеј Семјонович Шабељски (Жељко Стјепановић), Павле Кирилич Лебедев (Борис Шавија), затим његова, пуна живота и весеља, кћерка Саша (Дана Полетан, нова чланица ансамбла Народног позоришта РС) и супруга Зинаида Савишна (Ведрана Мачковић). Осим њих у овој представи играју и Белинда Стијак, као Марфа Јегоровна Бабакина, Зоран Станишић (Гаврило), Ђорђе Марковић (гост), Никола Ђаковић (хармоникаш) и још један нови члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске, Анандо Ченић, који је фантастично оживио лик Михаила Михаиловића Боркина.

Изузетна глумачка екипа цијеле представе у више од два и по сата (додуше, без паузе) приказала је разнолике људске ликове и мале и велике трагичности, заблуде и особине које носе са собом, пољуљавајући гледаоцу мисли о свијету чијим промјенама сада свједочимо, тјерајући на запитаност и премишљање о сопственим немирима и духовима и сукобима са свијетом, онако како то само Чехов умије да натјера.  

- Када узмете његов комад шансе да не испадне добро су велике, јер све мора да се уклопи да би то било како треба. Свака улога, свака компонента представе и начин размишљања мора да буде савремен, али не можете да га осавремените банално. Морате да поштујете његов поглед на свијет и да нађете начин да кажете шта ви мислите о томе - рекао је режисер Жељко Ђукић, а судећи по квалитету ансамбла, глуме, музике, сценографије и споја свих важних елемената за успјешну представу у својој намјери је успио, јер је оживио и Чеховљев и свој поглед на свијет, у духу овог времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана