Представа "Госпа Нола" на 71. Стеријином позорју: O жени, камену међашу свих животних недаћа

НОВИ САД - Овогодишње Стеријино позорје отворено је беседом професора емеритуса Светозара Тозе Рапајића. Изузетан познавалац позоришне теорије и праксе, живи сведок првога Позорја, у свом надахнутом говору подсетио нас је на све оно што је био Стерија, али и оно што Позорје јесте било и што треба да буде...место позоришне различитости.

Његове одмерене реченице и позитивна позоришна мисао увеле су нас у прву представу која је у такмичарској конкуренцији, Госпа Нола, Српског народног позоришта.

Настала као драматизација(Александра Јовановић), можда најпознатије прозе Исидоре Секулић, "Хроника паланачког гробља", са централном причом о госпа Ноли, ова представа има све атрибуте доброг позоришног чина, који се не одриче приповедне технике, са повременим драмским акцентима који су вредни сваке пажње. То је прича о жени, камену међашу свих животних недаћа. То је прича о кочићевској Мргуди, која је једном волела, крвљу то доказала и надаље живела како је она сматрала да треба да се живи и из живота оде. Волела је Исидора бескрајно Кочића, дивила се његовом бриљантном језику и бирала управо тај језик за свој. Отуда у госпа Ноли, Станојли Перчиновић удатој Лазарић, спој херцеговачког камена, крајишке врлетне ћуди и бачке ширине да све пригрли уз себе и подари им управо оно што нису имали, мајчинску љубав. Чудна је та љубав, сва је обојена Нолиним калваријама, али је лек.

Редитељ представе Соња Петровић, ову жену-стену креира кроз четири глумице, четири животна доба, који остављају снажне печате на љену личност што се савршено види на овим изванредним глумицама (Бојана Милановић, Марија Чутура, Гордана Ђурђевић Димић). Свака од њих, а понајвише Бојана Милановић, оживеле су Нолу којој се верује без остатка. На овај начин створила је окосницу представе, која у себи садржи више редитељских решења и приступа. Брехтовски сонгови, плесне и групне сцене које оживљавају паланку, звучни ефекти који се производе уживо и др. Можда овај први елемент, који почива на бећарцу, а претворен у другу музичку матрицу и начин певања, показује како се одређени, традиционални, начини изражавања тешко могу превести у нову форму.

Бећарац ако није весео, распојасан и слободан, претвара се у баналност. Једино на изворном певању он допушта безобразлук, ласцивност и ниске страсти. Исти такав случај је и са ојкачом, гангом и сл. Доминантан је у представи и отуда и збуњујући.

Лик Милице (Миа Симоновић Аранђеловић), која се бори за своје потомство уз савремене технике лечења, припада оном делу лика госпа Ноле о којем она не говори. Милица је та која у новом добу пролази кроз, само жени знане, муке да се оствари као мајка. Тиме је тај сегмент представе заокружен у потпуности. Представа траје два сата и четрдесет минута, без паузе. То је сада, ваљда, модерно, али јако неудобно за потпуно и посвећено гледање чак и одличне представе. Зато у позоришту постоји пауза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.