Predstava "Gospa Nola" na 71. Sterijinom pozorju: O ženi, kamenu međašu svih životnih nedaća

NOVI SAD - Ovogodišnje Sterijino pozorje otvoreno je besedom profesora emeritusa Svetozara Toze Rapajića. Izuzetan poznavalac pozorišne teorije i prakse, živi svedok prvoga Pozorja, u svom nadahnutom govoru podsetio nas je na sve ono što je bio Sterija, ali i ono što Pozorje jeste bilo i što treba da bude...mesto pozorišne različitosti.

Njegove odmerene rečenice i pozitivna pozorišna misao uvele su nas u prvu predstavu koja je u takmičarskoj konkurenciji, Gospa Nola, Srpskog narodnog pozorišta.

Nastala kao dramatizacija(Aleksandra Jovanović), možda najpoznatije proze Isidore Sekulić, "Hronika palanačkog groblja", sa centralnom pričom o gospa Noli, ova predstava ima sve atribute dobrog pozorišnog čina, koji se ne odriče pripovedne tehnike, sa povremenim dramskim akcentima koji su vredni svake pažnje. To je priča o ženi, kamenu međašu svih životnih nedaća. To je priča o kočićevskoj Mrgudi, koja je jednom volela, krvlju to dokazala i nadalje živela kako je ona smatrala da treba da se živi i iz života ode. Volela je Isidora beskrajno Kočića, divila se njegovom briljantnom jeziku i birala upravo taj jezik za svoj. Otuda u gospa Noli, Stanojli Perčinović udatoj Lazarić, spoj hercegovačkog kamena, krajiške vrletne ćudi i bačke širine da sve prigrli uz sebe i podari im upravo ono što nisu imali, majčinsku ljubav. Čudna je ta ljubav, sva je obojena Nolinim kalvarijama, ali je lek.

Reditelj predstave Sonja Petrović, ovu ženu-stenu kreira kroz četiri glumice, četiri životna doba, koji ostavljaju snažne pečate na ljenu ličnost što se savršeno vidi na ovim izvanrednim glumicama (Bojana Milanović, Marija Čutura, Gordana Đurđević Dimić). Svaka od njih, a ponajviše Bojana Milanović, oživele su Nolu kojoj se veruje bez ostatka. Na ovaj način stvorila je okosnicu predstave, koja u sebi sadrži više rediteljskih rešenja i pristupa. Brehtovski songovi, plesne i grupne scene koje oživljavaju palanku, zvučni efekti koji se proizvode uživo i dr. Možda ovaj prvi element, koji počiva na bećarcu, a pretvoren u drugu muzičku matricu i način pevanja, pokazuje kako se određeni, tradicionalni, načini izražavanja teško mogu prevesti u novu formu.

Bećarac ako nije veseo, raspojasan i slobodan, pretvara se u banalnost. Jedino na izvornom pevanju on dopušta bezobrazluk, lascivnost i niske strasti. Isti takav slučaj je i sa ojkačom, gangom i sl. Dominantan je u predstavi i otuda i zbunjujući.

Lik Milice (Mia Simonović Aranđelović), koja se bori za svoje potomstvo uz savremene tehnike lečenja, pripada onom delu lika gospa Nole o kojem ona ne govori. Milica je ta koja u novom dobu prolazi kroz, samo ženi znane, muke da se ostvari kao majka. Time je taj segment predstave zaokružen u potpunosti. Predstava traje dva sata i četrdeset minuta, bez pauze. To je sada, valjda, moderno, ali jako neudobno za potpuno i posvećeno gledanje čak i odlične predstave. Zato u pozorištu postoji pauza.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.