Позадина

Наша чула и наша памет запажају тако што се усмјеравају према одређеним и издвојеним бићима, предметима, догађајима.

Aко оно што смо на први мах запазили задржи нашу пажњу, онда наше запажање почиње да захвата окружење и околности у којима се појављује оно што је првобитно запажено, односно нас почиње да занима његова позадина. Позадинска запажања доживљавамо као открића која потврђују достојанство нашој способности запажања смисла. Зато нам није лако да признамо пораз запажања у истраживачкој пустоловини која се одвија у позадини онога чија појава нам неодољиво или неумољиво заокупља пажњу, па прескачемо и заобилазимо препреке које нам скривају увид у позадину, или, ако су те препреке за нас несавладиве, онда позадину претпостављамо и нагађамо.

Међутим, истраживачка пустоловина потпуног откривања било које позадине не може да стигне до свог крајњег циља, будући да се иза сваког новог открића и даље простире бесконачност. Одавде произлази истински аршин за мјеру човјека, који је уједно мали, јер не може да стигне до крајњег открића, и велик, јер увијек може да закорачи према њему. Кад недостојним аршином увећавамо, због похлепе, или смањујемо, због страха, мјеру сопствене величине пред другима, ми тад осјећамо срамоту и узалудно покушавамо да се ријешимо тог осјећаја скривајући недостојан аршин дубоко у нашу позадину, како бисмо га удаљили од запажања других.

Моја прва позадинска запажања започела су онда када сам престајао да се на морској обали појављујем без купаћих гаћа, и била су усредсређена управо на, гаћама покривену а природно истурену, људску близаначку позадину. Могуће је да ми је заобљеност те позадине наговјештавала заокруженост открића истине о личности која се појављује на предњој људској страни. Видио сам у хладу борова дјечака, мало млађег од мене, који је лежао го на душеку, на леђима, тако да је његова предња голотиња била изложена запажању, али мене је занимала скривена позадина. Пришао сам му и рекао: "Мали, знаш ли да легнеш потрбушке?" "Знам", одговорио је и одмах легао на стомак, разоткривши позадину своје сујете млађег и моје старијег.

Мислим да овакву причу прича и Веласкезова слика Венере пред огледалом. Вјечној, за разлику од смртних љепотица, и најљепшој међу бесмртнима, богињи љепоте, Веласкез је насликао божанствену, испружену и налакћену, голу позадину, док јој се у огледалу, које пред њом придржава крилати Купидон, самодопадљиво огледа лице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.