Послије филма књига траженија

Страшно ме обрадује када видим екранизацију дјела наше литературе, јер се тиме и књижевност и добро литерарно дјело популаризује, а то користи и дјелу и медију у који се преводи.

Рекао је ово за “Глас Српске” драматург Раде Симовић и додао да је квалитетна литература први предуслов екранизације, што подразумијева занимљиву радњу и добар дијалог, као и озбиљну тему.

- Савремена драма све мање нуди причу са видљивом поруком. У том смислу сматрам да је серија попут “Мирис кише на Балкану”, према роману Гордане Куић, а коју је радио Љубиша Самарџић, прави погодак, јер се ради не само о доброј литератури, него и о одличној екранизацији - рекао је Симовић.

Он додаје да постоје дјела која су искључиво популистичка и која се и пишу као забавна штива и која повлађују публици, попут “Лариног избора” и сличних комерцијалних пројеката.

- Зато ја и јесам за драматизацију квалитетне литературе која поштује и радњу и причу и дијалог, и која доноси озбиљне поруке - истиче Симовић.

Поред Самарџића, велики успјех у екранизацији романа Мир-Јам, али и многих других великих српских писаца, постигао је и Здравко Шотра са сада већ јако гледаним серијама “Рањени орао”, “Непобедиво срце” и “Грех њене мајке”.

Он за “Глас Српске” истиче да је адаптација књижевног дјела у филмски сценарио велики напор да се створи један нови организам, да се сачувају све вриједности оригинала, организоване на други начин.

- Искрено речено, до овог великог посла је дошло сасвим случајно. Продуценти су тражили да им нађем љубавну причу у атмосфери тридесетих година прошлог века. Кад су ми предложили Мир-Јам, био сам резервисан. Ништа нисам читао од ње, јер је њено писање, после рата, било проглашено за шунд литературу. Једино сам у “Aтељеу 212” гледао “Рањеног орла”, који је био изведен као пародија на херц романе - прича Шотра.

Додаје да, када је прочитао тај роман, видио је да он садржи све елементе једне лијепе љубавне приче.

- Покушао сам да употребим своје дугогодишње искуство, да избегнем све оно сладуњаво, да преосмислим сцене и дијалоге, те да их приближим данашњем гледаоцу. То се, као готов материјал, свима допало, па су тражили да направимо трилогију по Мир-Јам - истиче Шотра.

Симовић сматра да је проблем што се у Републици Српској не ради ништа по том питању, а и те како имамо квалитетних писаца.

- Имам добро искуство са драматизацијом драме Бранка Ћопића “Одумирање међеда”, која је постављена на даске Народног позоришта РС, а сматрам да је потребно минимум напора учинити како би се та драма екранизовала у пет серија. Мислим да би то била изузетно гледана серија, јер је драма савремена, укорак је са нашим временом, актуелна је. То је оно што бисмо ми, рецимо, могли да урадимо, како бисмо популаризовали наше велике писце - истиче Симовић.

Он сматра да је запостављена наша књижевна баштина, наши добри драмски и литерарни писци који су погодни за превођење у медиј телевизије. На тај начин бисмо свакако популарисали и велику литературу и описмењавали грађанство.

- Стара је истина да успела адаптација књижевног дела подиже интересовање за књигу и има благотворно дејство у популарисању књижевности. Кад сам хтео да адаптирам Сремца, у књижарама нисам могао да нађем ниједну његову књигу. Њега су просто били престали да штампају. После успеха “Зоне”, на који сам нарочито поносан у многобројним драматизацијама које су иза мене, сви издавачи су почели да га штампају. Заборављени Сремац постао је најчитанији писац следеће године - напомиње Здравко Шотра.

Прва књига из Републике Српске по којој ће бити снимљен филм је роман “Прсти лудих очију”, аутора Рајка Васића.

- Гледајући искуства из Србије, сличан би могао да буде и наш пут у Републици Српској, како бисмо промовисали своје велике писце и њихова велика књижевна дјела - закључује Симовић. 

Популаризација

Да је потражња за књижевним дјелима која су екранизована посљедњих година и те тако порасла, потврдили су нам и у књижари “Култура”.

- У посљедње вријеме читаоци више траже дјела Милице Јаковљевић - Мир-Јам и Гордане Куић. Млађа читалачка публика ипак више купује књиге страних аутора које су екранизоване, а то су “Игра престола”, “Игре глади”,”Мушкарци који мрзе жене” и друге. Надамо се да ће се екранизацијом још неких књижевних дјела, нарочито наших домаћих писаца, наставити тренд пораста интересовања за књигу уопште - рекла је Тања Тодоровић из “Културе”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.