Помпеја добија нови сјај

Антички град Помпеја, најпознатији као град који је уништен у ерупцији вулкана Везува 24. августа 79. године, биће рестаурисан.

Помпеја је била затрпана под слојем пепела 1.600 година прије него што су случајно откривени 1748. године. Европска унија покренула је рестаурацију Помпеје, вриједну 105 милиона евра.

Како преносе стране агенције, пројекат реконструкције чувене туристичке атракције надомак Напуља представља крупан корак у спасавању овог значајног археолошког блага од пропадања. У плану је изградња новог дренажног система и реконструкција појединих структура, као што је Кућа гладијатора која се 2010. урушила усљед обилних киша. Италија је 2008. године прогласила ванредно стање у Помпеји, пошто су се археолози жалили на лоше одржавање древног града, указујући на лоше управљање и недостатак улагања.

У периоду од 2000. до 2006, регионални фонд Европске уније уложио је 7,7 милиона евра у рестаурацију Помпеје, али је данас свега пет индивидуалних налазишта отворено за јавност, док их је 1956. било 64.

Један од проблема у вези са овим древним градом је, поред временских непогода и загађења, утицај локалне мафије, Каморе, као и широко распрострањена корупција. Непосредно прије почетка реконструкције, италијанска полиција ухапсила је бившег рестауратора Помпеје Луиђија Д'Амору због оптужбе за корупцију, а под истрагом је још пет особа, укључујући Марчела Фиорија, бившег специјалног комесара UNESCO-а, чији је задатак био да заустави пропадање чувеног античког града.

Древни град Помпеја једна је од најпопуларнијих туристичких атракција у Италији, коју годишње посјети близу 2,5 милиона туриста.

Прво насеље на простору Помпеје основали су Етрушчани на већ постојећој Осканској насеобини Алстадт (испод форума) крајем 7. вијека прије нове ере тако што су подигли градске зидине окруживши око 63 хектара површине, готово цијелу данашњу површину града. Етрушчанима је Помпеја служили као сигурна лука и насеље у којем су обављали трговину, па се град развијао поприлично хаотично.

За вријеме цара Августа и Римског царства Помпеја је наставила да се развија. Касније су широм града подигнути римски храмови омиљених Августових божанстава, те је обожавање у тим храмовима значило обожавање Цара. Веспазијан је проширио Венерин храм и подигао свој храм на форуму на којем су уклоњене скулптуре славних Помпејаца и на крају замијењене скулптурама царева. Подигнути су и бројни славолуци од којих је најпознатији Неронов славолук на источној страни Капитолија.

Године 1592., приликом ископавања канала, архитекта Фонтана је открио остатке осликаног зида, што је документовано и заборављено. Ископавање је започето тек 1748. године за владавине бурбонског краља Карла Напуљског, вјерујући да је ријеч о древном граду Стабиае. Године 1763. ископан је натпис који је потврдио право име града Помпеја. Како је Херкуланеј био затрпан тврдим слојем блата, а Помпеја меканим слојем благо отврднутог пепела, ископавања су брже напредовала у Помпеји. Полуископана Помпеја постала је сензација и рана туристичка локација већ у 18. вијеку.

Ископавање је појачано 1860. године када је за директора археолошке локације проглашен Ђузепе Фјорели, који је први примијенио систем конзервисања открића, и стратешки испланирао ископавања умјесто потраге за благом. Најважнија открића и студије о граду су дјело Амадеа Маиурија од 1924. до 1961. године. Савремена истраживања су такође успјешна, али и суочена са проблемима очувања археолошке локације.

Вулканска стијена

Помпеја је град смјештен на обали мора у близини ријеке Сарно, крај Напуља у италијанској покрајини Кампанији. Подигнут је на вулканској стијени која се уздиже 30 метара изнад мора. Како је потпуно без извора воде, живот је био тежак, али због стратешког положаја који је омогућавао контролу плодне низине иза града и морског залива испод града, био је привлачна локација за многе народе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.