Поезија је мој завет

ПОЕЗИЈA, као древна вештина која негује култ духа, данас је посве доспела на маргине, али то је због тога што се и начин живота мењао од прошлих времена до данас, када живимо у капиталистичком добу, које у први план ставља егзистенцијална питања, па тек онда се обраћа култури

. Живимо у добу које није ни постмодерна већ су то неки њени остаци, фрагменти, који обесмишљавају стварност. Aли једина позитивна ствар коју је та постмодерна донела јесте мешање књижевних жанрова, тако да жанрови кореспондирају данас као никад пре - рекао је за наш лист бањолучки пјесник Радомир Д. Митрић, који је недавно добио прву награду на Међународном фестивалу поезије "Цастелло ди Дуино" у Трсту.      

Додао је да је прошло доба великих романа. Данас се мало читалаца одлучује за читање великих романескних структура. У томе поезија треба да тражи своје предности.

? Први сте писац из Европе који је добио награду на поетском фестивалу у Трсту. Колико Вам је то признање отворило путеве у међународни свијет поезије?     

- Награда је значајна јер сам је добио у такмичарској конкуренцији од 1.300 учесника из 90 земаља света, у дворцу у којем је Рилке написао своје познате елегије. У Италији сам одржао предавање о уметности и поезији на тршћанском универзитету. Тада сам добио позив за неке будуће сличне манифестације, јер данашња Европа поклања пуно пажње медитеранском басену. Дивно је знати да се твоја поезија вреднује у Европи на исти начин како је вреднована и овде, јер сам ја већ добио неке награде, као што су "Бранкова" и "Милош Црњански". Не губим време, пишем много књига паралелно, и сад се већ припремам за неке будуће конкурсе. Писаћу док будем имао снаге. Поезија, у било којем облику, то је мој завет.

? У чему је највећа снага књижевности?

- Књига ће и даље остати најприснији човеков медиј. Највећа снага књижевности је у томе што увек остаје као једна од најјачих покретачких уметничких грана. Свако ко има иједну књигу у својој личној библиотеци, никад не може бити сам. Понекад је књижевност стварнија од саме стварности која нам убрзава постојање. Књижевност ће увек бити ентитет, скровиште у којем се свет домишљава и води дијалог са Творцем, на интимистички начин. 

? Шта је срж Ваше нове поетске збирке "Освешћење"?

- Суштина је у томе да сам покушао акцентовати, осветлити и бавити се феноменом свести и будности, пошто нас време хибернира. Интересантно је да књига нема рецензената, него сам пустио да се сама објави свету. Покушао сам премостити баријере простора и времена, тако што сам тродимензионалност овосветовног покушао превладати свевременошћу поетског говора, који је надградња говорног језика и мишљења. 

? До сада сте писали само поезију, да ли ћете се у будућности окренути и прози?

- На неки начин сам то већ и учинио, јер оно што зачнем у поезији, то само добија свој нови распон у прози. Пишем већ једну књигу прича која се бави медитеранским дискурсом, онаквим којег претпоставља један Бродел. Ту књигу пишем већ дуго времена и ускоро би требало да добије папирно рухо. Пишем и један роман, лирска проза, са есејистичким просевима. 
                                                                                

Црњански на пиједесталу                   

Будућност књижевности је у форми кратке приче, оне приче коју је најбоље у књижевности валоризовао један Борхес, који је за мене био и остао највећа инспирација и уз Црњанског је најкомплетнији књижевник чија дела најпре волим да стављам на књижевни пиједестал. Дошло је време кад су поезију сви почели да пишу, али је све мање оних који је читају суштински и суштински јој прилазе. Ту поезија може да искористи наративност кратке приче и свету се обрати једном новом револутивном снагом - рекао је Радомир Д. Митрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.