Poezija je moj zavet

POEZIJA, kao drevna veština koja neguje kult duha, danas je posve dospela na margine, ali to je zbog toga što se i način života menjao od prošlih vremena do danas, kada živimo u kapitalističkom dobu, koje u prvi plan stavlja egzistencijalna pitanja, pa tek onda se obraća kulturi

. Živimo u dobu koje nije ni postmoderna već su to neki njeni ostaci, fragmenti, koji obesmišljavaju stvarnost. Ali jedina pozitivna stvar koju je ta postmoderna donela jeste mešanje književnih žanrova, tako da žanrovi korespondiraju danas kao nikad pre - rekao je za naš list banjolučki pjesnik Radomir D. Mitrić, koji je nedavno dobio prvu nagradu na Međunarodnom festivalu poezije "Castello di Duino" u Trstu.      

Dodao je da je prošlo doba velikih romana. Danas se malo čitalaca odlučuje za čitanje velikih romanesknih struktura. U tome poezija treba da traži svoje prednosti.

? Prvi ste pisac iz Evrope koji je dobio nagradu na poetskom festivalu u Trstu. Koliko Vam je to priznanje otvorilo puteve u međunarodni svijet poezije?     

- Nagrada je značajna jer sam je dobio u takmičarskoj konkurenciji od 1.300 učesnika iz 90 zemalja sveta, u dvorcu u kojem je Rilke napisao svoje poznate elegije. U Italiji sam održao predavanje o umetnosti i poeziji na tršćanskom univerzitetu. Tada sam dobio poziv za neke buduće slične manifestacije, jer današnja Evropa poklanja puno pažnje mediteranskom basenu. Divno je znati da se tvoja poezija vrednuje u Evropi na isti način kako je vrednovana i ovde, jer sam ja već dobio neke nagrade, kao što su "Brankova" i "Miloš Crnjanski". Ne gubim vreme, pišem mnogo knjiga paralelno, i sad se već pripremam za neke buduće konkurse. Pisaću dok budem imao snage. Poezija, u bilo kojem obliku, to je moj zavet.

? U čemu je najveća snaga književnosti?

- Knjiga će i dalje ostati najprisniji čovekov medij. Najveća snaga književnosti je u tome što uvek ostaje kao jedna od najjačih pokretačkih umetničkih grana. Svako ko ima ijednu knjigu u svojoj ličnoj biblioteci, nikad ne može biti sam. Ponekad je književnost stvarnija od same stvarnosti koja nam ubrzava postojanje. Književnost će uvek biti entitet, skrovište u kojem se svet domišljava i vodi dijalog sa Tvorcem, na intimistički način. 

? Šta je srž Vaše nove poetske zbirke "Osvešćenje"?

- Suština je u tome da sam pokušao akcentovati, osvetliti i baviti se fenomenom svesti i budnosti, pošto nas vreme hibernira. Interesantno je da knjiga nema recenzenata, nego sam pustio da se sama objavi svetu. Pokušao sam premostiti barijere prostora i vremena, tako što sam trodimenzionalnost ovosvetovnog pokušao prevladati svevremenošću poetskog govora, koji je nadgradnja govornog jezika i mišljenja. 

? Do sada ste pisali samo poeziju, da li ćete se u budućnosti okrenuti i prozi?

- Na neki način sam to već i učinio, jer ono što začnem u poeziji, to samo dobija svoj novi raspon u prozi. Pišem već jednu knjigu priča koja se bavi mediteranskim diskursom, onakvim kojeg pretpostavlja jedan Brodel. Tu knjigu pišem već dugo vremena i uskoro bi trebalo da dobije papirno ruho. Pišem i jedan roman, lirska proza, sa esejističkim prosevima. 
                                                                                

Crnjanski na pijedestalu                   

Budućnost književnosti je u formi kratke priče, one priče koju je najbolje u književnosti valorizovao jedan Borhes, koji je za mene bio i ostao najveća inspiracija i uz Crnjanskog je najkompletniji književnik čija dela najpre volim da stavljam na književni pijedestal. Došlo je vreme kad su poeziju svi počeli da pišu, ali je sve manje onih koji je čitaju suštinski i suštinski joj prilaze. Tu poezija može da iskoristi narativnost kratke priče i svetu se obrati jednom novom revolutivnom snagom - rekao je Radomir D. Mitrić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.