Петар Божовић: Имали смо патријарха глуме

Глумац је у средишту пажње. Он је онај који је посредством филма завирио у свачији дом, који вам је у кући и кога вам је, кад умре, жао исто толико као кад вам умре неко ко вам је био јако близак. То је та веза између глумца као човека и публике као људи.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" истакнути позоришни, филмски и телевизијски глумац, иза кога је више од 200 мајсторски одиграних улога. Награда за животно дјело "Павле Вуисић", која му је у понедјељак увече уручена на Филмским сусретима у Нишу, круна је његовог дугогодишњег глумачког рада.

* ГЛAС: Добитник сте награде за животно дјело "Павле Вуисић". Шта за Вас значи то признање и како ви размишљате о глумцу Павлу Вуисићу?

БОЖОВИЋ: Јако много ми значи ова награда. Самим именом Павле Вуисић она је значајна и мислим да је сваком глумцу стало до те награде. Павле је одисао апсолутном животношћу. Све што је људско било је у њему. Раније сам изјавио да смо имали патријарха Павла, али да смо имали и патријарха глуме, исто Павла. Они су велика тековина и вредност коју треба да чувамо, као и успомену на њих.

* ГЛAС: Иза Вас је богата каријера, признат сте и поштован глумац и умјетник код нас, а и шире. Када се осврнете данас на Вашу каријеру, да ли сте пожељели да се можда бавите неким другим послом?

БОЖОВИЋ: Можда и бих када не бих био успешан у ономе што радим. Глуму сам искрено волео и осетио сам да могу да се посветим том послу до краја. Када човек ради оно што воли, ради на најбољи могући начин. Ја бих се вероватно тако осећао и да сам произвођач сира или да имам велико стадо оваца, крава и коза, да сам домаћин или шта год замислите. Битно је да човек себе осећа у ономе што ради.

* ГЛAС: Колико је бавећи се глумом могуће раздвојити умјетност и посао?

БОЖОВИЋ: Посао као и сваки други за који се добија плата. Међутим, многи мешају уметност и посао. До уметности се много теже стиже, него до самог посла глумца, који је једна врста заната. Не треба ту претеривати. Знамо неке ликове из детињства који су говорили "Јао какав је оно глумац" или "Видите онога, јао кад би он био глумац". То је највећа тајна и највећа представа за себе.

*  ГЛAС: Глумили сте, како на филму, тако и на телевизији и у позоришту. Гдје се најљепше осјећате?

БОЖОВИЋ: Телевизија је нешто између позоришта и филма, али је филм изразитији, јер је то једна авантура која траје. Мора се достићи максимум онога што се тражи, јер ту нема више понављања. У позоришту имате тај след и могућност да усавршавате лик који радите.

Нове улоге

* ГЛAС: Да ли ћемо Вас ускоро гледати у новим улогама?

БОЖОВИЋ: Управо смо завршили снимање филма "Устаничка улица" младог продуцента и глумца Гордана Кичића. Пожелео сам му све најбоље поводом тог филма, помогао сам му колико сам могао. Због тог снимања сам чак одгодио и операцију кука у Бањалуци. То је био мој допринос, колико сам могао, захваљујући наравно толеранцији доктора. Сад се управо припремам за улогу у филму Срђана Aнђелића, чије снимање почиње 15. септембра

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.