Petar Božović: Imali smo patrijarha glume

Glumac je u središtu pažnje. On je onaj koji je posredstvom filma zavirio u svačiji dom, koji vam je u kući i koga vam je, kad umre, žao isto toliko kao kad vam umre neko ko vam je bio jako blizak. To je ta veza između glumca kao čoveka i publike kao ljudi.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" istaknuti pozorišni, filmski i televizijski glumac, iza koga je više od 200 majstorski odigranih uloga. Nagrada za životno djelo "Pavle Vuisić", koja mu je u ponedjeljak uveče uručena na Filmskim susretima u Nišu, kruna je njegovog dugogodišnjeg glumačkog rada.

* GLAS: Dobitnik ste nagrade za životno djelo "Pavle Vuisić". Šta za Vas znači to priznanje i kako vi razmišljate o glumcu Pavlu Vuisiću?

BOŽOVIĆ: Jako mnogo mi znači ova nagrada. Samim imenom Pavle Vuisić ona je značajna i mislim da je svakom glumcu stalo do te nagrade. Pavle je odisao apsolutnom životnošću. Sve što je ljudsko bilo je u njemu. Ranije sam izjavio da smo imali patrijarha Pavla, ali da smo imali i patrijarha glume, isto Pavla. Oni su velika tekovina i vrednost koju treba da čuvamo, kao i uspomenu na njih.

* GLAS: Iza Vas je bogata karijera, priznat ste i poštovan glumac i umjetnik kod nas, a i šire. Kada se osvrnete danas na Vašu karijeru, da li ste poželjeli da se možda bavite nekim drugim poslom?

BOŽOVIĆ: Možda i bih kada ne bih bio uspešan u onome što radim. Glumu sam iskreno voleo i osetio sam da mogu da se posvetim tom poslu do kraja. Kada čovek radi ono što voli, radi na najbolji mogući način. Ja bih se verovatno tako osećao i da sam proizvođač sira ili da imam veliko stado ovaca, krava i koza, da sam domaćin ili šta god zamislite. Bitno je da čovek sebe oseća u onome što radi.

* GLAS: Koliko je baveći se glumom moguće razdvojiti umjetnost i posao?

BOŽOVIĆ: Posao kao i svaki drugi za koji se dobija plata. Međutim, mnogi mešaju umetnost i posao. Do umetnosti se mnogo teže stiže, nego do samog posla glumca, koji je jedna vrsta zanata. Ne treba tu preterivati. Znamo neke likove iz detinjstva koji su govorili "Jao kakav je ono glumac" ili "Vidite onoga, jao kad bi on bio glumac". To je najveća tajna i najveća predstava za sebe.

*  GLAS: Glumili ste, kako na filmu, tako i na televiziji i u pozorištu. Gdje se najljepše osjećate?

BOŽOVIĆ: Televizija je nešto između pozorišta i filma, ali je film izrazitiji, jer je to jedna avantura koja traje. Mora se dostići maksimum onoga što se traži, jer tu nema više ponavljanja. U pozorištu imate taj sled i mogućnost da usavršavate lik koji radite.

Nove uloge

* GLAS: Da li ćemo Vas uskoro gledati u novim ulogama?

BOŽOVIĆ: Upravo smo završili snimanje filma "Ustanička ulica" mladog producenta i glumca Gordana Kičića. Poželeo sam mu sve najbolje povodom tog filma, pomogao sam mu koliko sam mogao. Zbog tog snimanja sam čak odgodio i operaciju kuka u Banjaluci. To je bio moj doprinos, koliko sam mogao, zahvaljujući naravno toleranciji doktora. Sad se upravo pripremam za ulogu u filmu Srđana Anđelića, čije snimanje počinje 15. septembra

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.