Перо Зубац - Стихови људовања са Душком Трифуновићем

БИЈЕЉИНA - Чини се да нико тако благодарно, искрено и топло не приповиједа о људима и пријатељима као пјесник Перо Зубац. Можда му је то генетски урођено у његовој родној Херцеговини или то из њега говори човјекољубље?

Било како било, о људовању, дружењу, поезији, пријатељима, мјестима у којима је живио и драгим лицима Перо Зубац приповиједа као да казује своју најновију пјесму.

Када се сложе његове ријечи и складне реченице, Перин говор је чиста поезија. Тако нам је недавно приповиједао о својим упокојеним пријатељима Мирославу Aнтићу и Душку Трифуновићу. Ријечи мислене, поредане и пуне његовог препознатљивог шарма.

- Знају и многи други људовати осим што смо то чинили Мика, Душко и ја. Имао сам срећу да људујем и са великим хрватским пјесницима Јуром Каштеланом, Добришом Цесарићем, Драгутином Тадијановићем, али и са Десанком Максимовић, Миром Aлечковић, са Браном Петровићем и многим другим књижевницима. Знали су, заиста лијепо, да људују многи са књижевне сцене - прича Зубац.

Додао је да је, ипак, најважније у његовом животу то што је рано ушао у њихове кругове, што су га примили као свога и што је могао да кажем - да је био друг Бранка Ћопића.

- То сада изгледа помало чудно, али ме је Бранко сматрао својим другом - каже Перо Зубац, уз свој препознатљиви широки осмијех.

Многи сматрају да је Перо Зубац био велики заштитник Мирославу Aнтићу и Душку Трифуновићу, али он тврди "да су баш њих двојица били његови заштитници".

- Био сам само ту да им покаткад помогнем. Душку посебно. Упркос томе што сам био млађи од њега водио сам рачуна о његовом усамљеничком животу. И слушао ме је, посебно када је било ријечи о узимању лијекова, о исхрани и другом - каже Перо.

О тренутном књижевном послу скоро да и не прича. Поменуо је само да је код њега сва заоставштина Душка Трифуновића коју жели да приреди. Ријеч је о Душковим записима за које он раније није знао да постоје - о свескама у којима је Душко водио своје забиљешке, те о два роковника, од којих је један понио из Сарајева.

Перо Зубац са собом носи невелики нотес, у коме су његови записи - записи у стиху. Стихови су посвећени баш Душку Трифуновићу, јер и на тај начин људује са својим упокојеним пријатељем.

О Душку Трифуновићу говори и даље као да је жив. Слушаоцу се чини да Душко све то вријеме сједи са њим и Пером, па је нетом изашао, али да ће се вратити.

- Душко је био енциклопедијски ум. Посебно су га интересовале историја и географија. Око себе је увијек имао енциклопедије и лексиконе, па било шта да га упиташ, да га такнеш он потанко о томе приповиједа. Једном приликом неко га је питао за Дебрц, а он је усхићено рекао да је то диван, краљевски град. Били смо сви изненађени његовим одговором, јер знамо да је то мало мјесто, али нам он потврди да је у њему био краљ Драгутин - прича Зубац.

Додао је да је ангажован на тумачењу Душкових забиљежака, које су за њега велико откриће и изазов.

- Ријеч је о врло драгоцјеном штиву и биће неисцрпан извор података о Душку за оне који га буду изучавали, али када се ја будем одлучио да то пустим у јавност - каже Перо Зубац.

Бајфорд

Душко Трифуновић је био уман човјек. Сигуран сам да Душко никада не би написао оне дивне пјесме за дјецу да му режисер Тимоти Бајфорд није наручио пјесме за своје емисије. Написао му је стотину појмова: птица, хлеб и слично, а Душко пита да ли Бајфорд заиста зна српски језик? Када је Енглез прокоментарисао неке његове стихове о шеви, онда се Душко увјерио да он заиста добро познаје наш језик - објашњава Перо Зубац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.