Пејзажи Бање Луке сликани громобраном

Загледани сами у себе, склони падању у рутину и лишени објективне перспективе, која не мора бити исправна, понекад не видимо даље од сусједовог плота. Чак и објекте и друштвене односе у нашем дворишту тумачимо на сопствени начин и представљамо их као "нормалне".

"Резиденс" пројекат који је почео 18. новембра у Музеју савремене умјетности Републике Српске, у којем учествује четворо умјетника из Француске и Њемачке, понудиће бањолучкој публици на изложби 10. децембра управо другачији поглед на нас саме.

Сликама, цртежима, фотографијама и инсталацијама, умјетници који стварају на тему "Умјетност и контекст", Матју Бозадон, Франсоа Женоа, Aндреа Дифенбах и Феликс Балцер, осликаће лични пејзаж Бање Луке.  

Како се датум изложбе примиче, умјетници ужурбано приводе крају своје радове: фотографије призора Бање Луке и околине разбацане су свуда по поду; посебно изненађење представља стабло које је преградило један пролаз у Музеју. Покушај да се заобиђе резултираће другим изненађењем: искривљеним и зарђалим громобраном чије су неправилне линије "окупирале" добар дио централног простора у Музеју. Умјетници стоје испред својих радова монументалних димензија са кистом или дрвеним угљем и критички "мјере" своја дјела. Умазаним рукама чешкају се по лицу и коси, и онда као да су се сјетили нечега што би могли брзо да забораве, узимају кист или креду и повлаче сигурне потезе по површини. 

Aндреа Дифенбах замишљено хода Музејом и чежњиво гледа на празан зид гдје би требало да стоји њен рад.

- Понекад је лакше имати концепт него га спровести у дјело - пожалила се Aндреа Дифенбах.

Њена замисао била је да направи колаж импресија од људи из мијешаних бракова. Посјетила је неколико таквих породица, као и повратнике и избјеглице из Хрватске и суочила се са великим проблемима.

- Доста људи је жељело да остане анонимно, што ме је мало изненадило. Ипак је прошло 14 година од завршетка рата - рекла је она.

Матју Бозадон је заокупљен својим пројектом.

- Видио сам неке заиста сјајне пејзаже у околини Бање Луке који су ме инспирисали за рад. Радим слику кањона Врбаса из птичје перспективе. Претходно сам фотографисао те предјеле својом полароид камером, што је изврстан подсјетник за рад - истакао је Бозадон.

Он ради директно на зиду, црном и бијелом бојом.

- Радим фотокопију. Желим да пренесем своју емоцију на слику - поносно је рекао Бозадон, који живи у Стразбуру.

Бозадон је до сада, осим у Француској, радио и излагао у Русији и Пољској.

- Сви умјетници су путници. Немамо избора - помирљиво је, али са осмијехом рекао Бозадон.

У централном дијелу Музеја доминира цртеж огромних размјера. Aмбијентална музика која допире са једног лаптопа као да смекшава оштре потезе којима је Франсоа Жено настојао да дочара дивљину. 

- Одувијек сам се бавио природом и дивљином у природи. Интересује ме динамика вегетације и питање нашег мјеста у природи. Идеја је била да истражујем пејзаж и направим микс динамике вегетације и динамике експлозије - објаснио је Жено.

Он је додао да црта истим материјалом као што је објекат који хоће да представи.

- Дрвени угаљ је као дио грана жбуња које цртам. С друге стране, када хоћу да урадим нешто монументално, контраст црно-бијело дјелује моћно и упечатљиво. Осим тога, материјал је сензитиван и... праисторијски. Не знам, можда радим свој сопствени праисторијски пејзаж - рекао је Жено гласно размишљајући.

Када ради овакве цртеже, Жено одлази у природу и као Бозадон фотографише најупечатљивије призоре.

- На први поглед мој рад изгледа као реалистични цртеж, али је прилично експресиван. Желим да будем у средишту њега - нагласио је Жено.

Када је почео да ради, тражио је мјеста која не посјећују људи.  

- Користио сам Бањалучко поље као игралиште; играо сам се тамо - весело је казао Жено.

Био је и у Добоју и обишао минска поља која се налазе у околини града.

- Занимљив ми је парадокс како су нека мјеста баш због мина заштићена од људи. Природа се сама обнавља, без утицаја људи, као почетак нове дивљине. То ми је било интересантно због везе између бомби и вегетације. У природи је исто присутно насиље, али је оно саставни њен дио. Ми морамо промишљати о нашем мјесту у природи, јер, ипак, нисмо центар свијета - нагласио је Жено.

Умјетник из Њемачке Феликс Балцер каже да се труди да што боље упозна Бању Луку.

- Музеј савремене умјетности Републике Српске је јако лијеп, просторије су удобне и велике. Задовољство ми је што могу овдје нешто да стварам. Занима ме историја града, као и данашњи начин живота овдје. Умјетници из Дизелдорфа учествовали су у изградњи Музеја послије земљотреса 1969. године у Бањој Луци, што ми је посебно интересантно - рекао је Балцер.  

Радничке миграције

Aндреа Дифенбах је радила велики пројекат о епидемији сиде у Украјини, што је прерасло у књигу и неколико изложби у Њемачкој и СAД.

- Посљедње двије године радила сам на пројекту о молдавским радничким миграцијама. Дјеца остају код куће, док су родитељи принуђени да напусте земљу због немогућности да пронађу посао. Илегално бораве у Европској унији, тако да су породице раздвојене доста дуго. Комбиновала сам различите породице. У Њемачкој ћу на изложбама представити резултате свога рада.

Значи, већину свог времена радим фотографије које су повезане са социјалним темама. То је и разлог што сам овдје: вјероватно сам једина особа данас која мучи људе у Бањој Луци питањима о прошлости - казала је Aндреа Дифенбах. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.