Пажња

Није од овога свијета онај ко није луд. Лудило подразумијева дјеловање супротстављених сила у једном склопу, чије се сукобљавање одражава на равнотежу односа тих сила и цјелокупног склопа у којем оне дјелују.

У устројству склопа људског бића, дјелатне силе могу да се разврстају у два супротстављена легла: легло страха и легло знатижеље. Растројен страх не дозвољава човјеку да знатижељно открива могућности свог дјеловања помоћу којих би уравнотежио спутавајућу моћ страха, а растројена знатижеља не дозвољава човјеку да у свом дјеловању уравнотежи стремљење ка неизвјесности исхода према његовим благотворним и страшним изгледима. Aко, дакле, нема човјека без страха и знатижеље, онда њихова супротстављеност све нас чини лудима, а разлика је само у нашим појединачним уравнотеженим или неуравнотеженим лудилима и у њиховом испољавању.

На сву срећу, склоп нашег бића устројен је тако да и страх и знатижеља развијају у нама једну способност која им је заједничка и подједнако им стоји на располагању, па због тога може да се преусмјерава у складу са потребама успостављања и одржавања уравнотежености. Страх и знатижеља изискују пажњу. Било да неког или нешто доживљавамо као застрашујућу пријетњу с којом не желимо да се суочимо; било да нас неко или нешто задржава у неопредијељеној процјени околности и чинилаца; било да нам неко или нешто буди знатижељу и неодољиво наводи настојања наше воље; ми свакако морамо да посвећујемо, обраћамо, поклањамо што већу пажњу, како бисмо што успјешније умакли, размотрили или прионули.

Пажњу, међутим, не усмјерава у потпуности свјесна воља. Док посматрамо, слушамо, размишљамо, читамо, радимо, неко или нешто, из наше унутрашњости или спољашњости, може да нам одвлачи пажњу, тако што је притајено привлачи или је изричито скреће, а дешава се и да се пажња сама од себе стопи с маштом па одлута или се изгуби. Сваком оваквом преусмјеравању наше пажње ми опет можемо само да посветимо пажњу, усмјерену свјесном вољом, да бисмо испитали како то преусмјеравање утиче на нашу уравнотеженост, да ли је угрожава или подржава. Ни пажња коју поклањамо овом испитивању не може у потпуности да буде усмјерена свјесном вољом, јер је и она подложна различитим преусмјеравањима, па и на то треба да се обрати пажња...

Бесконачан број карика у овом ланцу пажњи показује колико је хвале вриједно оно достигнуће уравнотежености лудила у људском бићу којим оно у очима разних других људи и на њиховим уснама истински заслужује да буде названо пажљивим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.