Оља Дакић: Домаћа публика највећи изазов

Увијек се сјетим ријечи моје прве и драге професорке Звезде Дамевске, која је на питање како да се у ратном ионако тешком времену уопште одлучим за пјевање рекла: "Ти имаш само једно вријеме. Ма колико оно тешко било, то је твоје једино вријеме." И ето...

Ово је за "Глас Српске" рекла вокална солисткиња Оља Дакић, коју је пут из родне Бање Луке одвео до Берлина, гдје сада живи и ради, а одатле до најзначајнијих свјетских музичких дворана.

Недавно је наступила пред београдском публиком у Коларчевој задужбини и у клавирској пратњи Невена Шобајића извела соло пјесме Грига, Брамса, Чајковског, Рахмањинова.

* ГЛAС: Како је протекао наступ на Коларцу? Да ли сте примијетили разлику између наше и публике напољу?

ДAКИЋ: Концерт је протекао веома добро, сала је била пуна, а публика веома задовољна. За мене велико олакшање, јер најтеже је наступати пред домаћом публиком. Неке велике разлике између публике напољу и код нас заиста нема. Мене су савјетовали да за Београд одаберем мало "лакши" програм, али ја сам, као и у Бањој Луци, инсистирала да то буде исти програм из Берлинске филхармоније или Wigmore Hall -а у Лондону. Ми заиста имамо образовану публику, а на крају право извођење увијек дође до слушалаца.

* ГЛAС: Прошлогодишњи концерт у Банском двору био је Ваш први наступ у родном граду. Како гледате на тај концерт са ове временске дистанце?

ДAКИЋ: Наступ у Бањој Луци ми је, наравно, остао у најљепшем сјећању. Прекрасно искуство музицирања са фантастичним пијанистом Aрсеном Чаркићем, као и посебан осјећај да наступате пред људима који вас заправо најбоље познају и то из других околности.

* ГЛAС: Да ли се успјех у Бањој Луци "прашта"?

ДAКИЋ: Надам се, да. A, уосталом, могли бисте се упитати: Гдје се то уопште успјех прашта? Никад не размишљам о томе. Бавим се својим послом и радујем ако успијем да увеселим и испуним људе својим извођењем. Тад је моја мисија завршена.

* ГЛAС: Како је изгледао Ваш пут када сте отишли из Бање Луке? Да ли је било страха од непознатог или сте тачно знали шта хоћете?

ДAКИЋ: Отишла сам са непуних 17 година, јер ми нису дали да завршим започету средњу музичку школу у Бањој Луци, зато што сам ишла и у гимназију. Завршила сам је у Скопљу, а потом су услиједили прво Факултет музичке уметности у Београду, гдје сам дипломирала, а потом мастер на Универзитету умјетности у Берлину и докторске студије на Музичкој академији "Ханс Aјслер" у Берлину, гдје сам дала Konzert Examen 2007. године. Свуда на одсјеку за соло пјевање и музички театар.

Не, страха није никад било, јер страх је ионако категорија коју не познајем. Знала сам да желим и морам да се бавим умјетношћу и да је ово једини пут којим морам ићи, ма колико то било тешко и на граници невјероватног.

* ГЛAС: Како Вам изгледа један дан живота у Берлину?

ДAКИЋ: Иако милионски град, Берлин има нешто спорији темпо од осталих свјетских метропола. Ваљда то лежи у доброј организацији, па не потрошите вријеме у саобраћају. Обично имам пробе од десет до 13 часова у Опери или за концерте, послије паузу од три часа коју, нажалост, користим да обавим све могуће административне послове, око 17 часова поново пробе, а увече од 20 часова представа или концерт. Они који ме познају знају да сам веома социјално биће, тако да користим сваку прилику да се дружим и излазим. По природи посла морам ићи и на спорт (мачевање, јога,  теретана, пливање...), а увијек кад могу одем и на рок концерте и изложбе. Велики сам љубитељ модерне умјетности, а Берлин је заиста град који нуди толико културних садржаја.

Музика и мода

- Инспиришу ме сви други видови умјетности, прије свега сликарство и књижевност. У зависности од тога који програм спремам, поново ишчитавам класике, гледам филмове, одлазим на изложбе и концерте. Заправо, инспирацију налазим свуда, чак и у популарној музици и моди - каже Оља Дакић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.