Окрет

Врти се врти сунцокрет, врти се Сунце, врти се свијет...

Живот у цјелини толико је прожет обртањем и заснован на њему, да је он свим оним бићима, којима је подарио главу са способношћу запажања, уједно морао да обезбиједи и значајно независну покретљивост главе у односу на остатак тијела и да је натакне на окретан врат, како би она уопште могла да се упушта у праћење и посматрање сталних обрта у животном кретању. У човјековој глави, запажања настала посматрањем живота могу да се послажу по извјесном редослиједу, и човјек може да их исприча другима на најразличитије начине, а они могу да их препричавају трећима. Међутим, ниједна прича, како год да је испричана, није истински занимљива никоме, ако не указује на неки обрт у животном кретању и ако га не одражава, зато што такву причу, било с поузданошћу или наслућујући, не доживљавамо као вјеродостојну.

С друге стране, изразиту приврженост окретању испољавамо већ у првим годинама живота, кад без уочљивог повода користимо изненадну прилику да раширимо руке па да се на стопалима вртимо око осе нашег тијела, у тајанственом складу са васионским обртањем небеских тијела, и да у том обртању истрајавамо све док нас старији не осујете или док се ошамућени не стрмоглавимо. Предострожност у вези са непредвиђеним исходима овог окретања и немогућност да се оно заустави подстакле су осмишљавање и израду направа које бар донекле обједињују бригу и безбрижност кружења, и ми се препуштамо њиховим вртлозима у разноврсним изведбама вртешке, које се све одреда заснивају на првобитном и суштинском изуму точка.

Поред тога што се ми, као појединачна тијела, вртимо и котрљамо у јединствености непоновљивог живота или у бесконачним преображајима животних облика, нас такође захвата и кружење жрвња заједничког живота, у грчким окретима и преокретима строфе и катастрофе, у латинским обртима и превратима револуције, у таласастим кружењима заједничког замирања и препорода. Без заокретања у свом току, ни прича о цијелом човјечанству, као ни било која појединачна прича из човјековог живота, не би текла као прича него као мук.

Приче о животним окретима никад не престају да нам буду занимљиве, јер у њих најдубље вјерујемо баш због њихових заокрета, јер оне вјерно описују оно што непрестано доживљавамо и што чини наш живот, за који се чврсто хватамо. О окретима можда најживописније причају управо нијеми окретни покрети какве сусрећемо, на примјер, у разним производним, услужним, циркуским, спортским, плесним вјештинама, будући да нас непосредно и тренутно запажена врхунска окретност задивљује својом чаролијом стапања невјероватности и вјеродостојности окрета у животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.