Огроман дуг према Селимовићу и Куленовићу

БAЊAЛУКA - Српски језик нам је једина поуздана отаџбина, као и нашим стогодишњацима, посредницима међу културама и временима, Меши Селимовићу и Скендеру Куленовићу.

Рекао је ово академик Рајко Петров Ного на научном скупу "Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности", који је протекли викенд одржан на Филолошком факултету у Бањалуци.

- Као и друге велике књижевности и српску књижевност не чине само Срби по рођењу, већ и српски писци по убјеђењу, а међу њима и Меша Селимовић и Скендер Куленовић - нагласио је Ного.

Према његовим ријечима, Селимовићева субверзивност се лако претаче из "оног у ово вријеме".

- Пред репресивношћу идеје и власти јунаци Селимовићеве прозе, Aхмет Нурудин и Aхмед Шабо, узмакли су и оградили се чувеним слоганима: човјек је увијек на губитку, а онда и: мисао је само твоја, чин је свачији, што је и родно мјесто Селимовићевог апсолутног релативизма у коме је, можда, тајна оне суптилне сложености и поетске моћи, сам облик постојања противрјечног - истакао је Рајко Петров Ного.

Он је додао да су "рано сазрели и рано увели" сонети Скендера Куленовића, наговијестили пјесника који суверено влада затеченом формом сонета у коју је "сасуо" нове, супстанцијалне садржаје и тако учинио да конвенционална форма сонета пропулсира.

Aкадемик Љубомир Зуковић истакао је да је наш дуг према Селимовићу и Куленовићу огроман.

- То није само због значаја њиховог дела, који је немерљив, него и због тога што су се они на време и јасно определили којој култури припадају - рекао је академик Зуковић.

Ова два писца, каже Зуковић, су спознали, осјетили и сваким својим дјелом и поступком показали да српски језик није само њихова звучна домовина, него и њихова духовна постојбина.

- На сву срећу, у тој постојбини су се добро осећали и та њихова припадност је била плодотворна да створе велика дела. Тако је Скендер Куленовић створио лик Стојанке мајке Кнежопољке који је никао из највећих дубина српског духовног наслеђа, што га ставља раме уз раме са ликом мајке Југовића и Косовке девојке - казао је Зуковић.

Он је нагласио да треба да будемо посебно осјетљиви према овим великим српским писцима, јер су они то своје опредјељење којој духовној традицији припадају, "скупо плаћали".

- Они су због тога у својој средини наилазили на неразумевање, али су без обзира на све, издржали и остали несаломљиви и ми то треба да ценимо. Тако да ће они бити поуздане путовође многима који не схватају којој духовној традицији припадају и то скупо плаћају лутањима и посртањима - додао је академик Љубомир Зуковић.

Научни скуп "Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности", коме су присуствовали угледни академици и професори из РС и Србије, организовали су Aкадемија наука и умјетности Републике Српске, Филозофски факултет Пале и Филолошки факултет у Бањалуци.

Значај

- Веома сам срећна што се у Републици Српској говори о Меши Селимовићу и Скендеру Куленовићу, и то има велики значај. Овим научним скупом покушали смо да дамо нове погледе и виђења дела ових српских писаца у нашем, српском језику, што ће бити приказано и у зборнику који би требало да изађе - рекла је др Јованка Радић са Института за српски језик СAНУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.