Одлазак код психотерапеута и даље је табу тема код нас

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Код нас многи мушкарци, то јест брачни парови, мало се стиде отићи код психотерапеута када западну у неке брачне кризе, а тога има и нико то не признаје. Једноставно не иду, а мислим да су психотерапеути професионалци који су одлучни у томе да вам помогну у тешким ситуацијама.

Рекао је ово за Глас Српске,  Жељко Стјепановић, глумац, сценариста и режисер представе "Брачно савјетовалиште", Градског позоришта "Јазавац", која је претходног викенда одиграна у Народном позоришту Источно Сарајево, објашњавајући који је мотив имао када се упустио у адаптацију комада аустријског драматурга Данијела Глатауера. Стјепановић који потписује режију и који је актер саме представе рекао је да  га је  тема одласка код психотерапеута та која га је окупирала и да сматра да је потребна баш сада, овдје и у овом друштву. Ветеран бањалучког глумишта додао је да представа "Брачно савјетовалиште" на комичан начин третира те теме и да је писац текста  Данијел Глатауер који је он прерадио.

- Дописао сам  три-четири сцене и мислим да смо добили једну брзу, добру комедију водвиљског типа, тако да публика јако добро реагује, сала је испуњена смијехом и задовољством - оцијенио је Стјепановић.   

Глумица Сњежана Мишић подсјећа да је ова представа  изашла у октобру прошле године и да је њих троје играју често зато што је публика воли и да је некако увијек пуна сала.

- Имали смо неколико гостовања и гдје год дођемо представа је прихваћена дивно и некако се људи проналазе, јер представа третира неке теме које се тичу свих људи који су икада били у браку или некој дужој вези. Пронађу се сви. На неки духовит начин су обрађене озбиљне теме о мушко-женским односима у браку, у породици...Публика  заиста  обожава представу и стога је и играмо, а и нама је јако драга и забавна - оцијенила је Мишићева која игра супругу. Она се сложила са констатацијом да су и њих троје који су актери представе на неки начин постали породица.

- Породица смо и све прођемо скупа. Лијепа смо екипа, лијепо се слажемо, јако лијепо смо радили и буквално нисмо осјетили процес. Радујемо се сваком игрању - открива  Сњежана.

Жељко Еркић који у представи игра мужа Васа оцијенио је да је ова представа блиска свима нама.

- Тај аустријски текст прилагођен је нашем менталитету и овдје нашем подручју, тако да свако у публици може да се препозна у овој причи, бар у појединим њеним сегментима па тако и ми сами актери - рекао је Еркић.

Он истиче да самим тим што се свако у публици може препознати и кроз комичне елементе које брачни живот двоје људи доноси у представи, има заиста пуно. Комплетна екипа овог комада  Жељко Стјепановић, Сњежана Мишић и Жељко Еркић су свако на свој начин везани за Источно Сарајево. Стјепановић и Еркић су освајали и награде на "Међународном  фестивалу малих сцена и монодраме Републике Српске", а са представом "Госпођица" у којој је играла Мишићева отворено је Народно позориште Источно Сарајево.

Стјепановић каже да је у Источном Сарајеву гостовао  много пута и да је некако од почетка везан за овај град још од  "Међународног фестивала малих сцена и монодраме Републике Српске".

- Играо сам на фестивалу пет-шест пута, а добио сам и двије награде за монодраме. Драго ми је увијек доћи, а пратио сам и како тече градња  Народног позоришта у овом  граду и драго ми је да је објекат завршен и напокон стављен у функцију - рекао је Стјепановић.

Он је додао да са своје стране помажу колико могу и да је сада најважније за ово Народно позориште да се формира један мали глумачки ансамбл и да имају свој репертоар на мјесечном нивоу да имају макар три-четири представе како би почели да навикавају публику да долази у позориште.

 - То је процес који се не може десити преко ноћи и треба доста времена, најмање десет година да би то заживјело и функционисало у пуном обиму - сматра Стјепановић.

Чињеница је да је Источно Сарајево настало на голој ледини, да је Народно позориште отворено прије годину дана, да је фестивал малих сцена и монодраме након Дејтонског споразума такође морао да сели и да је публика Источног Сарајева жељна и жедна позоришта, на питање колико се ова публика "одродила" од позоришта Стјепановић је одговорио да не вјерује да се одродила и да је то највјернија публика.

- Ту публику када одњегујете, то је публика која ће вам увијек долазити, само треба времена. Ово није нешто што је од данас до сутра, него заиста треба да се људи навикну и да долазе у позориште. Ми када правимо неке наше планове ми рачунамо, ако човјек не иде макар у 20 дана једном у позориште, то више није навика - оцијенио је Стјепановић.

Ако иде у три мјесеца једном, додаје Стјепановић, то је онда случајност.

 - Треба људима давати могућност да бар у 15 дана имају нешто да виде, да виде неку нову представу. Ако тога нема, онда не можете да повећавате број позоришне публике и једноставно не можете да досегнете до неког броја који би одржавао овакву зграду Народног позоришта и оволики број мјеста - напоменуо је Стјепановић. Он истиче да је битно колико се годишње у једном  позоришту одигра премијера.

- У Бањалуци имамо Народно позориште које има неких шест премијера, "Јазавац" који има око три премијере што је већ девет премијера, имамо Дјечије позориште које има пет-шест премијера. Одређени број премијера вам говори да ће та публика да се повећава и да буде све већи број људи који ће долазити у позориште - напоменуо је Стјепановић.

На питање да ли се од глумачког посла може комотно живјети, он констатује да не може комотно, али да глумци нису ни ушли у ове воде да би зарађивали.

- Наравно, више се зарађује на филмовима и серијама и зато многи глумци одлазе да раде на тим серијама што нажалост штети позоришту. Да би зарадили који динар, глумци иду на филмове или серије и некако позориште стављају у други план. Позоришна умјетност је по мом мишљењу много јача од филмске умјетности у овом тренутку, јер мислим да позоришни радници дају много квалитетније умјетнички вриједна дјела и са мало средстава успијевају да направе чудо - истакао је Стјепановић.

Глумица Сњежана Мишић  говорећи о својим гостовањима у Источном Сарајеву каже да је ово њено треће  гостовање, да је играла у "Госпођици" Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке,

 - У Источном Сарајеву смо  играли и представу "Миропомазани",  Градског позоришта Градишка у новембру прошле године и могу само рећи да је публика дивна и да су нас примили одлично - оцијенила је Мишићева и додала да је и ова представа одиграна у Народном  позоришту Источно Сарајево.

Глумац  Жељко Еркић, који је рођен у Сарајеву, каже да је често са позоришним представама гостовао у Источном Сарајеву и да је прије двије године добио и награду на "Међународном фестивалу малих сцена и монодраме Републике Српске".
 На питање да ли му више значи и да ли су му ближе "даске које живот значе" или филм, каже да је упосленији у позоришту.

 - Позориште је наше примарно занимање. За то се и на академији  школујемо и позориште је основа нашег посла, а не бјежим ни од филма или телевизије који доживљавају у посљедње вријеме експанзију, поготово на нашим просторима - оцијенио је Еркић.

 Еркић је истакао да су позоришни умјетници нажалост препуштени да се сами сналазе колико могу.

- Од глуме се може живјети ако глумац има ту срећу да буде запослен на неодређено вријеме у неком националном позоришту као нас троје који играмо у представи "Брачно савјетовалиште" и на неки начин имамо сређенију финансијску ситуацију, али велики број колега није имао ту могућност и срећу и морају да се довијају на разне начине. Ко има срећу, таленат и знање да уплови у све сфере овог посла  па и филм и телевизију, може добро да живи - нагласио је Еркић.

Стјепановић каже да бањалучка публика има три-четири професионална позоришта и да је то већ завидан број позоришних гледалаца.

 - Ми рачунамо да већ има негдје око 4.000 људи који ће увијек доћи да погледају све у позоришту. Што је већи град, то је већи и број гледалаца па је самим тим лакше за играти. Знам да ми у Бањалуци понекад кубуримо са публиком  јер кад "потрошимо" те 4.000 онда мора представа бити или толико добра или је додатно рекламирати да бисмо повећавали број људи који долазе у позориште, па тако имамо неке представе које су одигране преко 100 пута, а зовемо и неке госте. Цеца Бојковић је код нас играла "Министарку" и то је увијек било пуно и на неке друге начине покушавамо да повећамо број гледалаца - каже Стјепановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.