Од свјетске манифестације до приватизације

Нимало случајно, овај јавни проглас почињемо с ријечима Његове светости господина Патријарха Павла: "Када су докази слаби, ријечи су јаке". Нама, за оно што кажемо, не требају јаке ријечи као лажна аргументација.

Као дуг великом писцу који је за дјело "На Дрини ћуприја" добио Нобелову награду, Вишеграђани су 1976. године основали "Вишеградску стазу", која је била свјетска културна манифестација, која је отварана на импресивном мјесту – са сплавом усидреним испод вишеградске ћуприје.

Да је морална криза достигла само дно, доказ је што се културом као друштвеном надградњом бави свако и чини све што хоће.

Aко је култура "друга човјекова природа", онда се може рећи да пустоше душе неки њени носиоци и креатори, као што шумокрадице пустоше шуме, а најчешће се то на судовима назива "непознат извршилац". У терминолошком смислу културних аниматора и креатора, то би се превело да се културом баве они који нуде "недостатак доказа". A они су у овим сиротињским расулима без наводника културна мафија.

Најбољи доказ за то је "Вишеградска стаза", која сваке године окупља најлошије пјеснике из Републике Српске, епигоне и минорце.

До рата, "Вишеградску стазу" је водила и организовала библиотека у Вишеграду, а у рату и послије рата СКПД "Просвјета".

"Вишеградску стазу", организују и воде они који би се, у првом смислу појава и догађаја, могли наћи у публици, а никако као кључни људи који о свему одлучују.

Након моје маленкости, која је више година тражила да се на "Вишегрдску стазу" позову неки наши кључни писци (ту сам намјерно искључио себе, јер ми је познато да су погрешни људи типа Милана Шушњара поносни на своје мане). Тако се и доказало, он је, узносито и пркосно, наставио да позива на "стазу" нижеразредне писце, понављајући грешку сваке године, није важно која странка је на власти.  Што неће, у Вишеграду влада СДС, па чак и када СНСД освоји власт. То потврђује чињеницу да владају интересне групе и примитивизам, а не странка на власти. Што већа провинција, тим више.

 Два пута је позвао Миланка Боровчанина Ромсока, сабрата из странке "добрих домаћина", која је народу понудила свето сиромаштво а себи је узела све што се узети могло, од фабрика до хотела.

Позвао је незамјењиви кадар Милан Шушњар и Војина Остојића из Братунца, који је постао писац захваљујући само спонзорима (као Ромсок), а не институцији рецензије која изостаје код неозбиљни издавача који објављују њихове књиге.

Један од честитих људи, који је отказао вођење и учешће на "Стази" је Неђо Ђевић, новинар Срне.

Смисао "Aндрићеве стазе" није у пуком окупљању, већ афирмацији прозних писаца у Републици Српској, који нису учествовали на овој значајној културној манифестацији, која се не смије приватизовати ни од предсједника СКПД "Просвјета" Вишеград, а ни општинских структура, па и тзв. "умјетничког савјета", којим Шушњар дуги низ година манипулише.

Водитељ "Вишеградске стазе" је пјесник сладуњавих пјесама, којима се додворава просјекашима, који су мјерило свега што постоји, али нису за надградњу, посебно књижевну авангарду, јасно вам је колико је ова манифестација оскрнављена. Прави умјетник се не смије додворити просјекашима, осим ако то не одговара странци "добрих домаћина", која нас је и довела до тотално поремећеног система вриједности, као да неспособни имају само једну способност да онеспособе способне!

Као човјек осјетљиве савјести, али непоткупљив свједок, ову моју примједбу, не треба схватити погрешно, са мијењањем тезе, да ја то нешто тражим за себе. Нека и то буде по моралном реду и прописима.

Нека актуелна власт Вишеграду награди Шушњара удаљавањем из организације и вођења "Вишеградске стазе", не ради мене, већ ради тога што је нанио велику штету манифестацији и општини Вишеград, што потврђују многи писци коју не виде себе у умјетности, већ умјетност у себи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.