Нови сусрет са сликама Паје Јовановића

Успомену на великана српског сликарства Павла Пају Јовановића брижљиво чува Народни музеј из Београда, који је у свом Атријуму представио "Системски каталог дела Паје Јовановића", аутора Петра Петровића, али и тематску изложбу слика овог умјетника.

Изложба представља избор најпознатијих и најзначајнијих ремек-дјела Паје Јовановића, која се чувају у Збирци српског сликарства 18. и 19. вијека. Посјетиоци имају прилику да се "сусретну" са дјелима као што су "Кићење невесте", "Борбе петлова", "Мачевање", "Издајица", "Михајло Пупин"...

На 365 страна, у тврдом повезу и са више од хиљаду репродукција, "Системски каталог дела Паје Јовановића" први пут на једном мјесту представља обиман и разноврстан умјетнички опус једног од највећих, најплоднијих и до данас најпопуларнијих српских умјетника.

Да би се љубитељима умјетности омогућио још непосреднији контакт са стваралаштвом Паје Јовановића, приређена је и тематска изложба која представља избор најпознатијих и најзначајнијих ремек-дјела овог умјетника која се чувају у Збирци српског сликарства 18. и 19. вијека.

Павле Паја Јовановић (Вршац, 16. јун 1859 - Беч, 30. новембар 1957) један је од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма. Захваљујући изузетно богатом опусу а нарочито дјелима са темама из народног живота и оним са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу али и на родољубље народа.

Публикација представља свеобухватан и цјеловити каталог Јовановићевог великог и разноврсног умјетничког опуса, али и први покушај формирања цјеловитог пописа остварења нашег знаменитог умјетника. Системски каталог се надовезује на монографију "Паја Јовановић", аутора Николе Кусовца, која је у издању Музеја града Београда објављена 2010. године.

Паја Јовановић, рођен као син првенац Стевана Јовановића, угледног вршачког фотографа и мајка Ернестина (рођена Деот - француског поријекла), своје дјетињство проводио је у веселој и срећној многочланој породици. Веома рано је показао склоност према цртању и сликању. Његов отац Стева, врстан фотограф, имао је дара за сликарство (бављење фотографијом у то вријеме захтијевало је не само познавање фото-технике, већ и вјешту руку за ретуш при изради слика).

Осим тога, у Вршцу, тој малој а ипак веома богатој вароши, могао је видјети дјела својих сјајних претходника: Арсенија Арсе Теодоровића (1767-1826; његове изузетне иконе), Павела Ђурковића (1772-1830; иконостас у Саборној цркви), Јована Поповића (1810-1864) - са његовим сином је друговао и често се затицао у његовом атељеу, фасциниран сликаровим радом: копијама старих мајстора, студијама природе, дјелима са религиозним темама.

Паја је прво почео да црта, најприје у тајности, копирајући црквене слике и проводећи сате у празној цркви коју је сматрао својим првим учитељем. Међутим, у вријеме када је црквена општина у Вршцу одлучила да наручи нова звона за Саборну цркву, и када је било неопходно израдити цртеже светитеља (копије икона из вршачке цркве - по којима би у Бечу били изведени рељефи на звонима), сазнаје се за његов таленат. Тако је већ у својој четрнаестој години Паја добио прву поруџбину, али, захваљујући значајним похвалама, и својеврсну пропусницу за Беч и могућност да се упише на сликарску Академију.

Међутим, упис на бечку сликарску Академију није био једноставан. Како је био без завршене гимназије и неодговарајућег узраста, од њега се тражило да претходно заврши гимназију и да похађа школу цртања код професора Махолца. Професорова наклоност али и Пајин упоран и предан рад учинили су да убрзо постане најбољи ученик у овој школи.

Лондон и путовања

Прво признање Паја Јовановић добио је 1882. године, на студијама у Бечу, за слику "Рањени Црногорац". Слика је била изложена на годишњој изложби Академије, и за њу је добио прву награду и царску стипендију. Сљедеће године закључио је десетогодишњи уговор са чувеним галеристом Валисом, за галерију "Френч" у Лондону; и крајем те 1883. године прелази тамо да живи и ради. Његове слике су се веома добро продавале, што га је у потпуности ослободило финансијских брига, а и омогућило му да веома често одлази на дуга, далека и скупа путовања по сјеверној Африци (Мароко, Египат), у Грчку, Турску, Италију, Шпанију. Са својим пријатељем, руским сликаром Рубом (Ф. Роубауд) боравио је шест мјесеци на Кавказу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.