Нова представа у Градском позоришту “Јазавац” прича о граду и људским судбинама: Бањалука, од сјаја до очаја

Миланка Митрић
Нова представа у Градском позоришту “Јазавац” прича о граду и људским судбинама: Бањалука, од сјаја до очаја

БАЊАЛУКА - Један град, у својим зградама, кућама, на својим улицама, трговима и парковима и скривеним ћошковима чува много сјећања, комадића историје, прошлости, садашњости и назнака будућности. Много носталгије и сјете старијих, а много наде и жеље у младима, који тек треба да створе своје личне историје.

Седам аутора направило је шест прича, смјештених у једну представу, названу “Бањалука”, с намјером да на сцени, кроз ликове и сегменте њихових живота, и личних историја, прикаже једну велику и универзалну причу, која прелази границе Бањалуке и може да буде примијењена на било који град и све што он јесте.

“Бањалука”, као и Бањалука у себи обједињује приче о људи, дјелићима личне историје, сјећањима, растанцима, новим почецима, одласцима, траумама, љубавима и тугама, а све то приказали су глумци на извођењу комада “Бањалука” у режији Николе Бундала, који је вечерас премијерно одигран у Градском позоришту “Јазавац”.

- Ово није представа која је искључиво бањалучка. Ова представа третира универзалне и опште проблеме, проблеме који су присутни свуда у свијету, на свим континентима и у свим менталитетима. Ми смо зато ту да проговоримо о тим проблемима кроз наше, “бањалучке” ликове, да видимо како их наш град третира, да ли је глув и слијеп или жели да их ријеши. Ове проблеме третирамо кроз призму наше посебне, херметично котлином затворене Бањалуке, града који представља универзум за себе. То је посебан балон у којем функционише аутентичан систем који насељавају људи чији животи су непресушан извор инспирације - казао је режисер Никола Бундало.

Представа је настала по текстовима Николе Пејаковића, Виде Давидовић, Жељка Стјепановића, Лане Басташић, Радмиле Смиљанић, Тање Шљивар и Армине Галијаш. Драматург представе је Вида Давидовић, костимограф Ивана Ристић, сценограф Драгана Пурковић Мацан, а композитор Петар Билбија. Иако су текстови доста различити, спојени су у једну цјелину која приказује све оно што је била намјера аутора.

- Било је битно приказати “Бањалуку” из више идеолошких, емотивних и мисаоних перспектива, не само зато што смо осјећали да тако треба, него зато што је Бањалука то и заслужила. Иако је она као град можда и мјесто највећих контрадикција за које знам (од сјаја до очаја, од сиромаштва до изобиља, од једне до друге историјске станице), ипак је у мојој глави обједињена у једну компактну цјелину са свим куршлусом сензација и различитих атмосфера које пружа - навела је Давидовићева о овом комаду, а наведено је и приказано на сцени, у више краћих сегмената, посебно издвојених прича, од којих су, чини се, на публику посебан утисак оставиле оне рађене по тексту “Хљеб” Лане Басташић и “Клипа” Николе Коље Пејаковића.

Одласци тамо гдје је боље, туга за оним што остаје, сјећања на школу, на љубави, страх, жеља за успјехом, породица, везе, раскиди, навикавање на живот у патњи и сиромаштву и, с друге стране, на сјај безбрижности и богатства, све то и много више својим ликовима приказала је “Бањалука”. Различите приче оживјели су глумци Наташа Иванчевић, Драгана Марић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана