Нобелова награда Херти Милер

СТОКХОЛМ - Нобелова награда за књижевност јуче је додијељена њемачкој књижевници румунског поријекла Херти Милер, саопштио је Нобелов комитет Шведске краљевске академије, јавио је Танјуг.

Милерова је 106. добитник Нобелове награде за књижевност и 12. жена која је икада добила ово признање, које се додјељује од 1901. године.

Одлуку је објавио секретар Шведске академије Питер Инглунд.

- Награду додјељујемо за њен изузетан допринос концентрисан у поезији и искреној прози - рекао је Инглунд.

Милеровој је ово престижно признање додијељено за дјела у којима описује живот у Румунији за вријеме Чаушескуовог режима.

Представници Aкадемије су навели да Милерова "има моћ да опише расположење једног народа", као и да је награђена за прозу и поезију.

- Њена дјела "богатом поезијом и искреном прозом описују свијет обесправљених" - наводе свјетске агенције.

Ова књижевница рођена је 1953. године у једном селу у Румунији. Гимназију је похађала у Темишвару. Касније је студирала њемачки језик и романске језике. Отпуштена је с посла и из једне фабрике и школе зато што је одбила да сарађује са Чаушескуовом тајном полицијом. Њена прва збирка кратких прича "Дубоко доле" на њемачком језику, објављена 1982, била је цензурисана у Румунији. Двије године касније, у Њемачкој је објављена нецензурисана верзија тог дјела, које описује живот у малом румунском селу чији су мјештани Нијемци, који су изложени корупцији, нетолеранцији и репресији.

Послије периода малтретирања и понижавања пребјегла је у Берлин 1987. године.

Њена мајка је током Другог свјетског рата била депортована у совјетски логор, гдје је била присиљена на рад, што је такође утицало на теме којима се ова књижевница бави у својим дјелима.

Милерова живи у Берлину, гдје је добила бројне књижевне награде, међу којима су најпрестижније њемачко признање "Хајнрих фон Клајст", награда "Франц Кафка" и "Импак" награда која јој је за роман "Земља зелених шљива" донијела 100.000 евра.

Aуторка је рекла да је овај роман написала у знак сјећања на своје румунске пријатеље који су побијени за вријеме Чаушескуовог режима, наводи британски лист "Гардијан".
Херта Милер је и прошле године била у конкуренцији, али је Нобелова награда ипак припала француском писцу Жан-Марију Густаву ле Клезиоу.

Милерова је, поред награде, добила и десет милиона шведских круна (892.000 фунти), које ће јој бити уручене на церемонији у Стокхолму.

- Њемачка је за мене подједнако страна колико и за неку особу из Турске. Ја сам странац и имигрант. Једино што је њемачко је мој матерњи језик - рекла је у једном ранијем интервјуу Херта Милер. 

Романи Херте Милер превођени су на више страних језика.

Румунија

Мада је Херта Милер Румунију напустила прије више од 20 година, она се у својим романима и пјесмама стално враћа темама репресије, изгнанства и диктатуре. О тим темама пише у романима "Састанак", "Лисица је још тада била ловац" и најновијем "Све што имам носим са собом", који је објављен у августу ове године и говори о 17-годишњем младићу депортованом у Украјину на принудни рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.