Нина Новићевић: Издавање јубиларног Кола

Знак СКЗ, иницијал који је пре 120 година нацртао Чика Јова Змај, и данас је знак добре књиге. Српском писцу велику част чини књига са овим печатом.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" управник Српске књижевне задруге Нина Новићевић, поводом прославе 120 година од оснивања ове значајне културне институције.

* ГЛAС: Српска књижевна задруга у овој години обиљежава 120 година рада. На који начин ћете обиљежити овај велики јубилеј?

НОВИЋЕВИЋ: Помало је стереотипан одговор: свечано и радно. Aли је у томе суштина наше активности: свечано - славићемо осниваче и делатнике Задруге, многе људе који су од краја 19. века до данас градили темеље и кућу српске књиге и културе која се зове СКЗ; радно - покушаћемо да савремено друштво и младе читаоце обавестимо како постоји једна таква установа, и у њој толико дела и труда најбољих писаца, преводилаца, научника у току 12 деценија. Свечано је кад год поменете имена Стојана Новаковића, Јована Јовановића Змаја, Милоша Н. Ђурића, Исидоре Секулић, Десанке Максимовић, Иве Aндрића, Вељка Петровића, Војислава Ђурића и многих других, а затим књига и едиција, од којих је библиотека "Коло" - част и понос не само СКЗ него и целе српске културе. Библиотека "Коло", у години јубилеја, испуњава 700. број антологијских дела светске и српске, класичне и савремене књижевности и науке. Радни део ове прославе биће: издавање јубиларног "Кола", затим позив и акција за омасовљење чланства СКЗ, позив донаторима да снажније обнове традицију задужбинарства на којој су настале све велике установе културе у Србији 19. и 20. века. Само уз ту помоћ могу се реализовати обимнији научни и издавачки пројекти које ми припремамо.

* ГЛAС: Гдје је данас мјесто Српске књижевне задруге као институције?

НОВИЋЕВИЋ: У Вашем се питању налази и део објективног одговора. Одговор би могао да се односи и на место осталих традиционалних установа културе, каквима се држава и нација свуда поносе. Једно је сигурно: СКЗ је, по општем признању, институција која је у вековима у којима је деловала одиграла изузетну улогу у систематизовању, вредновању, приређивању књижевности, а преко те мисије дала и  изузетан допринос народном јединству. Данас у свету постоје десетине приватних библиотека у којима се чувају све књиге Задругиног "Кола". У матици Србији их такође има, али не много, не колико би требало.

* ГЛAС: Која су капитална издања изашла у вашем аранжману у овој години?

НОВИЋЕВИЋ: Пре свега, ново, 103. "Коло", коме придајемо нарочиту пажњу. Овогодишње "Коло" је редовно: садржи старију и нову, светску и српску књижевност. Има седам књига. Од њих помињем само две: капитално дело академика Милоша Благојевића "Српска државност у средњем веку" и нову прозу прослављеног песника Љубивоја Ршумовића под насловом "Кућа са окућницом". У серији "Aнтологије" објавили смо велики подухват "Aнтологија поезије српског романтизма" - 44 песника 19. века на 620 страна. Саставио је песник Слободан Ракитић. У истој опреми: чувена "Aнтологија новије српске лирике" Богдана Поповића, коју издајемо о стогодишњици њеног првог издања у Загребу 1911. И то није све.

* ГЛAС: Какво је, према Вашем мишљењу, стање у издаваштву? Са каквим се проблемима све сусрећете? 

НОВИЋЕВИЋ: О тим питањима могао би да се води дуг разговор, који би захватио и стање у друштву, и економско стање наших држава, и нове акценте настале у "демократским" променама. Хаотично стање друштва и криза економије одражавају се на стање у издаваштву. Издавачима се зову и произвођачи музичких дискова. Медији и министарства нису посветили много пажње приоритетима књиге, писма, графичке културе и многим другим аспектима књиге. И статус књиге као "робе" изузетно је неповољан у друштву као што је наше.

Република Српска

* ГЛAС: Сарађујете ли, или планирате сарадњу са издавачким кућама у Републици Српској? Како и на који начин се може побољшати та сарадња?

НОВИЋЕВИЋ: Нажалост, нисмо довољно обавештени о раду издавачких кућа у Републици Српској, али верујем да су проблеми слични или исти. Сарадњу отежавају нове државне границе и гранична администрација. Књизи би требало олакшати пренос преко границе. Мислимо да би та сарадња могла да буде и садржајнија и боља. У томе пресудну улогу имају политички и државни фактори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.