Nina Novićević: Izdavanje jubilarnog Kola

Znak SKZ, inicijal koji je pre 120 godina nacrtao Čika Jova Zmaj, i danas je znak dobre knjige. Srpskom piscu veliku čast čini knjiga sa ovim pečatom.

Rekla je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" upravnik Srpske književne zadruge Nina Novićević, povodom proslave 120 godina od osnivanja ove značajne kulturne institucije.

* GLAS: Srpska književna zadruga u ovoj godini obilježava 120 godina rada. Na koji način ćete obilježiti ovaj veliki jubilej?

NOVIĆEVIĆ: Pomalo je stereotipan odgovor: svečano i radno. Ali je u tome suština naše aktivnosti: svečano - slavićemo osnivače i delatnike Zadruge, mnoge ljude koji su od kraja 19. veka do danas gradili temelje i kuću srpske knjige i kulture koja se zove SKZ; radno - pokušaćemo da savremeno društvo i mlade čitaoce obavestimo kako postoji jedna takva ustanova, i u njoj toliko dela i truda najboljih pisaca, prevodilaca, naučnika u toku 12 decenija. Svečano je kad god pomenete imena Stojana Novakovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Miloša N. Đurića, Isidore Sekulić, Desanke Maksimović, Ive Andrića, Veljka Petrovića, Vojislava Đurića i mnogih drugih, a zatim knjiga i edicija, od kojih je biblioteka "Kolo" - čast i ponos ne samo SKZ nego i cele srpske kulture. Biblioteka "Kolo", u godini jubileja, ispunjava 700. broj antologijskih dela svetske i srpske, klasične i savremene književnosti i nauke. Radni deo ove proslave biće: izdavanje jubilarnog "Kola", zatim poziv i akcija za omasovljenje članstva SKZ, poziv donatorima da snažnije obnove tradiciju zadužbinarstva na kojoj su nastale sve velike ustanove kulture u Srbiji 19. i 20. veka. Samo uz tu pomoć mogu se realizovati obimniji naučni i izdavački projekti koje mi pripremamo.

* GLAS: Gdje je danas mjesto Srpske književne zadruge kao institucije?

NOVIĆEVIĆ: U Vašem se pitanju nalazi i deo objektivnog odgovora. Odgovor bi mogao da se odnosi i na mesto ostalih tradicionalnih ustanova kulture, kakvima se država i nacija svuda ponose. Jedno je sigurno: SKZ je, po opštem priznanju, institucija koja je u vekovima u kojima je delovala odigrala izuzetnu ulogu u sistematizovanju, vrednovanju, priređivanju književnosti, a preko te misije dala i  izuzetan doprinos narodnom jedinstvu. Danas u svetu postoje desetine privatnih biblioteka u kojima se čuvaju sve knjige Zadruginog "Kola". U matici Srbiji ih takođe ima, ali ne mnogo, ne koliko bi trebalo.

* GLAS: Koja su kapitalna izdanja izašla u vašem aranžmanu u ovoj godini?

NOVIĆEVIĆ: Pre svega, novo, 103. "Kolo", kome pridajemo naročitu pažnju. Ovogodišnje "Kolo" je redovno: sadrži stariju i novu, svetsku i srpsku književnost. Ima sedam knjiga. Od njih pominjem samo dve: kapitalno delo akademika Miloša Blagojevića "Srpska državnost u srednjem veku" i novu prozu proslavljenog pesnika Ljubivoja Ršumovića pod naslovom "Kuća sa okućnicom". U seriji "Antologije" objavili smo veliki poduhvat "Antologija poezije srpskog romantizma" - 44 pesnika 19. veka na 620 strana. Sastavio je pesnik Slobodan Rakitić. U istoj opremi: čuvena "Antologija novije srpske lirike" Bogdana Popovića, koju izdajemo o stogodišnjici njenog prvog izdanja u Zagrebu 1911. I to nije sve.

* GLAS: Kakvo je, prema Vašem mišljenju, stanje u izdavaštvu? Sa kakvim se problemima sve susrećete? 

NOVIĆEVIĆ: O tim pitanjima mogao bi da se vodi dug razgovor, koji bi zahvatio i stanje u društvu, i ekonomsko stanje naših država, i nove akcente nastale u "demokratskim" promenama. Haotično stanje društva i kriza ekonomije odražavaju se na stanje u izdavaštvu. Izdavačima se zovu i proizvođači muzičkih diskova. Mediji i ministarstva nisu posvetili mnogo pažnje prioritetima knjige, pisma, grafičke kulture i mnogim drugim aspektima knjige. I status knjige kao "robe" izuzetno je nepovoljan u društvu kao što je naše.

Republika Srpska

* GLAS: Sarađujete li, ili planirate saradnju sa izdavačkim kućama u Republici Srpskoj? Kako i na koji način se može poboljšati ta saradnja?

NOVIĆEVIĆ: Nažalost, nismo dovoljno obavešteni o radu izdavačkih kuća u Republici Srpskoj, ali verujem da su problemi slični ili isti. Saradnju otežavaju nove državne granice i granična administracija. Knjizi bi trebalo olakšati prenos preko granice. Mislimo da bi ta saradnja mogla da bude i sadržajnija i bolja. U tome presudnu ulogu imaju politički i državni faktori.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.