Никола Aсановић: Срби се никада неће одрећи Шантића, своје културе и мостарских коријена

Ваљда не очекује неко да се Срби одрекну свог великог пјесника, свог великог претка и симбола патриотизма, своје културе и мостарских коријена.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" потпредсједник Главног одбора СПКД "Просвјета" Никола Aсановић, говорећи о срамотним "Шантићевим вечерима поезије" у Мостару у којима је било свега више него Шантића, а које је организовала мостарска "Просвјета".

Истиче да ће учинити све да дође до дијалога и договора око концепције "Шантићевих вечери поезије" и да Мостар врати Шантићу оно што је заслужио, пуни сјај и част.

* ГЛAС: "Просвјета" из Мостара је била организатор овогодишњих "Шантићевих вечери поезије" које су биле испод сваког нивоа. Ова подружница није под кровом Главног одбора "Просвјете"?

AСAНОВИЋ: Постоји само једно Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" на свијету - основано у Сарајеву 1902. године и обновљено, такође у Сарајеву, 1990. године. Оно дјелује у континуитету на територији БиХ и у српској дијаспори. Ту "Просвјету" данас сачињава 46 одбора, од којих су неки, као и бројни повјереници, у ФБиХ. СПКД "Просвјета" има свој Статут који је јединствен у свим одборима, има Главни одбор који управља Друштвом, има заштићен знак и име у складу са важећим законима БиХ (дакле - не ентитета!). И у Мостару је 1990. године од стране нашег Главног одбора обновљен рад "Просвјете", да би у рату престао са радом. Послије рата је група грађана основала тзв. СПКД "Просвјета" у Мостару, без консултација са Главним одбором, донијевши "свој" статут, а што је најгоре, од тада па до данас, његују све више него што је култура српског народа. Од српског ту често нема ни "С". Стално се заклањајући за "мултиетничност и суживот", оптужујући легитимну "Просвјету" да је наводно националистичка, критикујући, иначе, све што долази из Републике Српске - почевши од премијера до владике Григорија - та групица људи, удварајући се бошњачко-хрватској власти у Мостару, на најнепримјеренији начин, жртвује интересе свога народа за личну корист и позицију. Ратко Пејановић и даље изиграва лидера и не пада му на памет да учини елементарну ствар - и закаже Скупштину - на којој ће учествовати сви чланови. Већ одавно то чека велики број уредно пријављених мостарских Срба, којима до сада није дозвољено ни да се учлане у српску "Просвјету".

* ГЛAС: Шта је са Ћоровића кућом у којој је смјештена мостарска "Просвјета"?

AСAНОВИЋ: A да несрећа буде већа, Ратко Пејановић и компанија, све то режирају на једном од најсвјетлијих мјеста, када су у питању и Мостар и Срби - у родној кући Светозара и Владимира Ћоровића. У тој истој кући (о срама!) тзв. Пејановићева "Просвјета" је недавно, заједно са Музејом Херцеговине, приредила изложбу у знак сјећања на први долазак Фрање Јосифа у Мостар. Је ли ово порука Србима које Мостар упорно призива на суживот! Срећом, веома смо увјерени да овакву поруку Србима у Мостару не шаљу часни људи из бошњачког и хрватског народа, укључујући и Музеј Херцеговине, који се, желимо вјеровати, стицајем организационих околности нашао у тој причи.

* ГЛAС: "Шантићеве вечери поезије" организоване су два пута током једног мјесеца у Мостару. Да ли је такав "циркус" велики пјесник заслужио?

AСAНОВИЋ: Свакако да није. Најприје, овогодишње "Вечери" нијесу биле само "српске". Погледајте програм, па ћете видјети да су учествовали и бошњачки и хрватски умјетници. Желимо да то буду једне, заједничке "Шантићеве вечери поезије", понос Мостара - под чијим кровом треба да има довољно мјеста да се програмском концепцијом и разноврсношћу представи и Шантић као српски пјесник и ништа мање Шантић као пјесник Мостара. Веома смо вољни за разговор, и заиста мислимо да у Мостару, граду културе, имамо с ким разговарати о овоме питању.

* ГЛAС: Мостарска "Просвјета" и Музеј Херцеговине организовали су манифестацију у част Шантића, сав материјал био је штампан на латиници, а књижевна награда је припала граду Мостару?

AСAНОВИЋ: Немамо ништа против латиничног писма, али имамо против игнорисања ћирилице као српског националног писма. "Просвјета" као један од програмских приоритета има управо његовање ћирилице и српског језика. И није тачно да вам то неко брани у Мостару, али у име Пејановићевог концепта "мултиетничности", латиница у мостарској "Просвјети" је, не само у свакодневном животу и редовној кореспонденцији - него и када су "Шантићеве вечери поезије" у питању, избачена. Гдје ли је крај самопонижењима! Је ли то Шантићево писмо!? A о награди и познатом соцреалистичком феномену додјеле награде градовима у вријеме Броза, да и не говоримо. Могло се то и разумјети у тим временима - али ни комунисти никада нису додијелили књижевну награду неком граду. Награда са пјесниковим именом - иде пјесницима, његовој сабраћи у болу и поносу.

* ГЛAС: Шта ће "Просвјета" предузети да се очува достојанство Шантићевог лика и дјела кроз пјесничку манифестацију која му је посвећена?

AСAНОВИЋ: Најприје, учинићемо заиста све да дође до дијалога и договора око концепције "Шантићевих вечери поезије" (дакле, једних вечери); да у Савјету манифестације буде одговарајући број Срба - не оних које наметне власт, него оних који имају потребну културну снагу и углед код свих. Заиста ћемо настојати да будемо веома толерантни и стрпљиви. Шантић је крупно питање и од интереса за националну културу. Свакако да ћемо понајприје консултовати СПЦ, јер, ако ћемо истину, да није још Цркве и свештеника, Срби у Мостару не би имали тако достојног представника свог колективитета. Ја, ипак, очекујем да ће, послије заједничке несреће коју смо сви преживјели, и пошто се отресемо полтрона и продатих душа, коначно проговорити оно урођено господство Мостара код сва три народа и да ће ово бити повод да се значајна питања правог суживота и мултиетничности рјешавају на примјерен начин. За мене је истински суживот када Србин у Мостару, ни од кога ометан, пажљиво његује културу свог народа, кроз своју "Просвјету" (која пише ћирилицом!) и истовремено прати и радује се сваком новом успјеху хрватског "Напретка" и бошњачког "Препорода", као и свог Мостара уопште. A што се тзв. мостарске "Просвјете" тиче, Главни одбор ће на првом засједању донијети одговарајуће рјешење.

Одлука

- Уколико не буде одговора, будемо ли и даље игнорисани, или уколико се све ово претвори у жестоку и непримјерену расправу преко "наше и њихове" штампе (у којој нећемо учествовати), онда ћемо сјести и консултовати најмудрије људе из корпуса српске науке и књижевности са цјелокупног српског културног и духовног простора - изнијети проблем и донијети одлуку шта даље - каже Никола Aсановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.