Несвакидашња изложба Младена Миљановића у Бањој Луци

Покушавам да живим своју умјетност и не покушавам да трансцендентирам било какве појаве или неке физичке или емотивне нагоне, већ настојим да пренесем живот онакав какав јесте у његовој суштинској реалној и било каквој другој репрезентацији.

Све што се догодило у мојој прошлости инсистирам да прикажем онако како јесте и настојим, из садашње тачке гледишта, да изнесем став према томе. Оно што мене занима јесте сада и овдје.

Ово је за "Глас Српске" рекао Младен Миљановић, чија изложба "Окупациона терапија", постављена на три различите локације у Бањој Луци (Музеју савремене умјетности, Банском двору и Галерији УДAС), изазива велико интересовање љубитеља умјетности.

Према Миљановићевим ријечима, простор је за њега приликом рада на овој изложби био једна од веома битних компоненти њене коначне концепције. Заправо, простори и појединачне просторне цјелине били су исто толико важни колико и сваки појединачни рад. Функција простора, по њему, није била само физичке природе, јер је он на овој изложби попримио функцију медија који трансцендентира предочени контекст рада.

- Једна таква претпоставка је на одређени начин помогла да радове из серије  "Испраћај", које сам реализовао кроз сарадњу са другим људима, поставим у Галерију УДAС, гдје сам, заправо, први пут и започео свој друштвени и умјетнички ангажман. Послије тога, у оквиру изложбеног салона Банског двора Културног центра, одлучио сам да поставим двије потцјелине. Прва се односи на два рада који су "сите специфиц": један је рађен конкретно као "симулација напада" на Бански двор, док је други видео рађен за једну изложбу у Холандији. Друга цјелина у Банском двору је за предмет истраживања имала (сује)вјерје, у чијој се знаковној репрезентацији осјети јако присуство ироније и парадокса - рекао је Миљановић.

У посљедњем и физички највећем простору, додао је он, представљени су радови од којих већина у основи има преиспитивање на релацији тијело-тијело и тијело-машина. Из тог разлога је на почетку представљања радова из тог простора извео перформанс да би покушао приближити и истакнути бит и положај тијела усљед перцепције радова који се налазе у том простору.

Управо је то, према њему, основна разлика између савремене умјетности са запада и оне која се ствара на простору југоисточне Европе. Савремена умјетност код нас је нешто што долази из контекста и што се заснива на тијелу, на основу субјекта унутар друштва, док се на западу ова врста умјетности темељи на принципима материјализма. Тијело је, додао је он, основна инстанца у друштву; основна инстанца једне идеологије. Идеологија не почива на принципима друштва него на основу једног тијела и једног субјекта који чини то друштво.

- Видео под називом "Разумијевање тијела" дозвољава и тражи да се тијело посматрача спусти у позицију умјетника и да се тиме нађе у истој равни са умјетником; да види гдје се налази тај умјетник. Други рад, инсталација "Килл", тражи да се тијело подигне на ниво умјетника и да се на тај начин перципира - истакао је Миљановић.

Највећи дио изложбе у Музеју савремене умјетности базира се на томе колико су људи свјесни или нису свјесни одређених интенција идеологије, како се она инкорпорира у један субјекат и како га окупира. То су ствари које се, по Миљановићевим ријечима, одвијају кроз различите видове медијске репрезентације, било да су то класични видови медија као што су новине или телевизија, или неке софистицираније ствари које, како је наводио Фуко, кроз основне облике декларисања и потписивања различитих врста образаца, субјекат потпуно обавезују на вјерност тој идеологији. Он је додао да је покушао да сагледа проблем односа идеологије и тијела. Настојао је да покаже позицију умјетника у друштву, али, са друге стране, и себе да стави у позицију обичног субјекта, који покушава да направи своју перцепцију стања и испита како та идеологија кроз неке несвјесне начине дјелује на њега и како га (за)окупира физички, ментално, интелектуално и аудитивно.

- Иако сматрамо да се данас у времену неолиберализма такви структурни процеси одвијају софистицирано и нечујно, јасно је видљиво да одређене доминантне идеологије и даље врше репресију путем старог добро провјереног метода насиља. Јер, за примјену софистицираних метода дјеловања на друштво и промјену његове свијести потребно је да то друштво има и стекне навику конзумирања новијих информационих технологија кроз које ће се вршити тај процес промјене свијести - нагласио је Миљановић.

Први његов рад који се бавио проблематизацијом једног таквог дјеловања био је перформанс "I serve art ", деветомјесечни перформанс који се са једне стране реферирао на служење војног рока, а са друге на идеолошке матрице које се манифестују кроз емисије као што је "Big Brother ".

- Та емисија је "живи" примјер наметања друштвеног обрасца понашања и дјеловања. Занимљиво је да је у првој половини прошлог вијека Хитлер формирао групу стручњака за експеримент који се темељио на истим принципима као данашњи шоу "Big Brother". Требало је да се кроз једно такво опхођење првенствено успостави однос "надзирања и кажњавања" (Мишел Фуко), што се кроз данашњу емисију тог реалитy схоња у потпуности и имплементирало - рекао је Миљановић.

Поставити задатак пред субјекте који чине једну заједницу, затим им дати опцију награде и казне, те на тај начин брисати сваки вид њихове индивидуалности и поправљати њихову послушност - за Миљановића то представља чисти фашизам и он истиче парадокс да се такви обрасци данас појављују и изван тих емисија.

- Фашизам није нешто што је почело и завршило одређеном годином; то је облик менталне агресије и наметања обрасца понашања и размишљања. Рад "Emptines of Execution" - назив је много сугестивнији на енглеском - представља директан однос узрока и консеквенце. Глобализација је процес који се структурирао кроз поље економије и културе два најјача сегмента који чине постојаност једног друштва, па је стога и сам процес њиховог укључења поставио пред њих услов зависности од њега. Нуспојаве једног таквог система су данас видљиве кроз урушавање финансијског система и стварање шире друштвене кризе - објаснио је Миљановић.

Побуна против таквог система је, према њему, дозвољена док њено дјеловање не нарушава владајућу парадигму и док не излази изван граница сазнања оних који је контролишу. То је нешто што може да се примијени и у умјетности и на читаву ситуацију која је владала у култури или још увијек влада.

- Имате, рецимо, Aкадемију умјетности након чијег завршетка треба да стварате и представљате своје стваралаштво, те поред свега тога преживљавате. Први корак који треба да направите је да у институцијама које се баве излагачком политиком представите свој рад, ако се он уклапа или задовољава њихове критеријуме. Послије тога треба да се борите са разним неразумијевањима на коју ће наићи ваша умјетност, прије свега ако тај рад излази изван когниције владајуће умјетничке парадигме и конзумента - посматрача. Јозеф Бојс је извео један перформанс који се звао "Како мртвом зецу објаснити умјетност". Ја бих то у овом примјеру преформулисао у назив "Како живом зецу/публици објаснити умјетност" - нагласио је Миљановић.

За познавање и разумијевање данашње савремене визуелне умјетности потребно је, према његовим ријечима, познавање визуелног језика. Потребно је да се и публика едукује, као и они који кроз разне медије представљају и преносе извјештаје са таквих дешавања.

- Традиционализам је веома дубоко укоријењен код нас и веома је једноставан за разумијевање, а сваки онај вид ангажовања који излази изван граница тог традиционализма, било у медијском, контекстуалном или представљачком смислу, бива осуђен. Тако можемо закључити да је доста оних који оно што не знају и не желе да сазнају, те тако остају у границама своје самодовољности и устајалости мишљења - завршио је Миљановић.

Други у властитом друштву

Мислим да сам послије путовања у Њујорк, Грац и Базел знатно обогатио свој медијски рјечник и проширио сазнања о могућем пољу дјеловања умјетности. Такође ми је много значило да након великог неразумијевања рада у нашој средини примијетим да је такав вид умјетничког ангажмана сасвим нормалан у свијету. Такође сам се увјерио да идеје неколицине умјетника из Бање Луке уопште не заостају за онима у Њујорку, већ је средина та која учини да се осјећате другима у властитом друштву - истакао је Миљановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.