Непроцјењиво благо старих шкриња

Етнолошки предмети у Музеју Републике Српске сакупљани су, сабирани и представљани од оснивања Музеја 1930. године, па до данас.

Давне 1929. године академски сликар Далматик Инкиостри предложио је бану Врбаске бановине Светиславу Тиси Милосављевићу да се у Бањој Луци оснује Бановски етнографски музеј, како би се непроцјењиво етнографско благо Врбаске бановине сачувало од пропадања и презентовало будућим генерацијама - рекла је за "Глас Српске" кустос етнолог Музеја Републике Српске Данијела Ђукановић.

Она је подсјетила да је највећи ентузијазам за оснивање Музеја и његов развој показао академски сликар Спиридон Шпиро Боцарић. Бан Милосављевић је донио одлуку о оснивању Музеја  26. септембра 1930. године. У својој одлуци бан наводи: "Да би се сачувале наше народне старине, изричем потребу оснивања Музеја Врбаске бановине са сједиштем у Бањој Луци. Основна правила тог Музеја израдиће се у најкраћем року. Ваља сабирати и прикупљати важне народне умотворине, разне предмете израђене од камена, жељеза и др., затим разне резбарије, шарање ускршњих јаја, разно плетење и везење на платну, ткање разних облика, народне ношње итд."

- Организацију рада у Музеју Врбаске бановине, као и одабирање појединих предмета према етнографској и стилско-орнаменталној и естетској садржини, бан Милосављевић повјерио је академском сликару Спиридону Шпири Боцарићу. Шпиро Боцарић, као велики ентузијаста, свестрана, образована и марљива личност, одмах се прихватио дужности коју му је повјерио бан Светислав Милосављевић - каже Ђукановићева.

Према њенима ријечима, Боцарић је пропутовао цијелу бановину, нашао се у најмањем засеоку, даноноћно је сабирао, разврставао, одређивао, процјењивао и представљао етнографски материјал за Музеј и у Музеју.

- Први почеци рада Музеја засновани су на прикупљању и чувању етнографске грађе (оригиналних народних ношњи сва три народа, примјерака веза, ћилима, резбарија у дрвету, накита, керамичких предмета и многих других употребних предмета). До 50-их година 20. вијека сабирање предмета није било засновано на научним и стручним методама музеолошке науке, већ према стилско-орнаменталној и естетској садржини - подсјетила је Ђукановићева.

Према њенима ријечима, од оснивања Музеја до 1945. године није радило ниједно стручно лице на мјесту кустоса етнолога. Организованији рад у овом одјељењу почео је у периоду послије Другог свјетског рата. Тек у јулу 1953. године установљено је Одјељење за етнологију.

- У исто вријеме почело је са радом Одјељење за музички фолклор, којим је руководио професор Владо Милошевић, етномузиколог. Професор Милошевић, као научни сарадник Музеја, развио је врло интензивну дјелатност на сакупљању музичког фолклора на територији Босанске Крајине, централне и источне Босне - истакла је Данијела Ђукановић.

За период од десет и по година, колико је Милошевић остао у Музеју до свога пензионисања, сакупио је више од 2.000 оригиналних народних пјесама, које је обрадио транскрибовањем на ноте, средио и већину објавио у четири књиге "Босанске народне пјесме", двије свеске "Крајишке борбене пјесме" и једној свесци "Севдалинке". 

- У периоду од 1953. године, од када је стручно оформљено Етнолошко одјељење, сви стручни радници - кустоси етнолози који су радили од 1953. године до данас дали су свој неизмјерни допринос у прикупљању, сабирању, публиковању и представљању музејске грађе - каже Ђукановићева.

Она је подсјетила да су у том периоду стручни радници одговорно обављали своје задатке: прикупљали грађу на терену и откупљивали у музеју, уредно водили музејску документацију о предметима, обрађивали, објављивали и презентовали музејску грађу преко изложби, музејских стручних публикација и др.

- Поред великог броја објављених публикација у виду музејских каталога, гдје је представљена етнолошка грађа, важно је истаћи објављивање књиге аутора кустоса етнолога Мирослава Драшкића 1962. године "Народне ношње сјеверозападне Босне", која представља плод дугогодишњег научноистраживачког рада и најзначајнију студију о ношњама овог краја која је написана у БиХ - наглашава Ђукановићева.

Она каже да се дугогодишњи сакупљачки рад Етнолошког одјељења Музеја одвијао на терену сјеверозападне Босне, чије је становништво етнички разнолико. Предмети који се чувају у Етнолошком одјељењу Музеја приказују материјалну, највећим дијелом традиционалну културу сеоског становништва сјеверозападне Босне са краја ЏИЏ и прве половине ЏЏ вијека.

- Предмети су систематизовани по врстама материјала и групној припадности у шест збирки: збирка текстилних предмета, збирка накита, збирка предмета од коже, збирка музичких инструмента, збирка рукотворина од дрвета, збирка заната, збирка осталих предмета - објаснила је Ђукановићева.

Збирке су, додала је она, класификоване према врстама материјала ради практичнијег третмана предмета, како при истраживању самог предмета, тако и ради његове заштите у депоу. Зависно од врсте материјала, предмети захтијевају и различите услове чувања и заштите. Унутар сваке збирке постоје колекције.

- Најбројнија је збирка текстила. У оквиру ове збирке разликујемо више колекција: колекција појединачних дијелова градске и сеоске одјеће, нпр.; колекција кошуља, колекција либада, колекција чарапа и др. колекције одјеће, затим колекција текстилног покућства (колекција пешкира, ћилима и других прекривача) - испричала је Ђукановићева.

Збирка накита је разврстана по колекцијама у односу на начин ношења накита: колекција накита за главу, колекција накита за врат, за груди, за струк и за руке.

Са друге стране, у збирци предмета од коже сврстани су предмети који су дио одјеће: колекција обуће од коже, колекција кожних појасева, и сл. Постоји и збирка традиционалних музичких инструмента, са различитим колекцијама по врстама инструмената.

Рукотворине

- У збирци рукотворина од дрвета имамо колекције дрвеног покућства (чаше, тасићи, ножеви, кашике, плоске, столице и шкриње), колекцију резбарених предмета за прераду текстилних сировина (преслице, вретена, друге и сл.) - каже Данијела Ђукановић.

Збирку заната чине колекција алата, полупроизвода и готових производа различитих врста заната. Осим грнчарског, у Етнолошком одјељењу чувају се и колекције ковачког заната, кујунyијског, опанчарског, нанулyијског, мутабyијског и казанyијског заната. Недавно је Музеј добио на поклон алате и полупроизводе крзнарског и кројачког заната.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.