Фото: Непроцјењива вриједност фресака манастира Завала
На рубу Поповог поља, подно планине Острог, смјештен је манастир Завала, који плијени како архитектуром, тако и љепотом своје унутрашњости.
Истину о броју вијекова током којих овај манастир поносно стоји у херцеговачком кршу знају тачно само његове зидине, јер поузданих података о времену његовог настанка, за сада, нема.
Једни извори тврде да манастир датира из деветог, док други наводе тринаести вијек.
Према народној традицији, постанак манастирске цркве Ваведења пресвете Богородице у вези је са првим хришћанским царем, Константином. Цар је, послије изградње велике цркве у Сланом стигао у Завалу, и видјевши да је становништво побожно, одлучио да и ту сагради храм.
Оставио је Богородичину икону на брежуљку Петковица са намјером да му задужбина буде ту подигнута. Сљедећег дана икона је пронађена испред улаза у пећину, на мјесту данашње цркве. Пошто се чудесно премјештање иконе поновило и наредна два дана, цар је схватио да му сама икона показује мјесто подизања задужбине.
- Специфичност архитектонског рјешења манастирске цркве условљена је њеним положајем, који оставља утисак испосничког монашког пребивалишта - рекла је за "Глас Српске" начелник Одјељења за конзерваторско-рестаураторске послове у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Милијана Окиљ.
Манастир има три зида, пошто је четврти, у ствари, стијена, на коју је црква наслоњена.
Унутрашњост цркве комплетна је живописана.
- Цркву је 1619. године фрескама украсио велики српски сликар 17. вијека, хиландарски монах Георгије Митрофановић, чији је стил ослоњен на ликовни израз класичне византијске фреске - рекла је Окиљева.
Митрофановић је један од наших највећих фрескосликара, живописаца тог периода, и самим тим, фреске у манастиру Завала су од непроцјењиве вриједности.
У својој дугој историји храм Ваведења пресвете Богородице више пута је скрнављен и разаран, што се догодило и у посљедњем рату.
То је била судбина већине наших манастира који су се, попут Завале, нашли у средишту ратног вихора. Иако црква није директно погођена, била је оштећена од детонација.
Захваљујући ангажованости запослених у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, манастир је обновљен.
Данас је Завала манастир који својом љепотом никога не оставља равнодушним, а радо га посјећују многи вјерници и путници намјерници.
У првој половини 17. вијека свој искушенички, монашки живот почео је у манастиру Завала свети Василије Острошки, који се 1610. године родио у оближњем селу Мркоњићи. У Завалу је дошао као дванаестогодишњи дјечак Стојан Јовановић, у вријеме када је игуман манастира био његов стриц Серафим. Дошао је да се "учи књизи и писмености", јер је манастир био познат у херцеговачком крају. Послије тога, свети Василије је прешао у манастир Тврдош, гдје се замонашио и постао митрополит херцеговачки.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.