Ненад Грујичић, пјесник: Изругивање поезије и симбола Козаре

Искључивања Скендерове награде са овогодишње књижевне сцене представља непромишљен гест, истински скандал и тежак облик самовоље. Чудно је да је нови жири уопште прихватио да ради.

Ово је порука пјесника и полемичара Ненада Грујичића поводом прашине која се дигла у културној јавности због Књижевних сусрета на Козари и манипулације жиријем и додјељивањем награда "Књижевни вијенац Козаре" и "Скендер Куленовић".

* ГЛAС: Угледни пјесници Стеван Тонтић и Предраг Бјелошевић, чланови претходног смијењеног жирија Књижевних сусрета на Козари, јавно су изнијели податке о манипулацијама са жиријем од стране Миће Гламочанина. Ви сте већ дуже вријеме указивали на то?

ГРУЈИЧИЋ: Драго ми је да се још неко одлучио да напокон каже истину о злоупотребама од стране једног умишљеног општинског службеника. Овладавши техником полтронисања, Мићко Гламочанин се отео контроли. Он је, прије неколико година, дошао у "Бранково коло" да ме убјеђује да Драган Колунџија не може добити награду на Козари. Чинио је то и са осталим члановима жирија. Чак је Дејану Медаковићу, тада предсједнику СAНУ и предсједнику првог жирија обновљених Сусрета, послао и лажни факс из канцеларије предсједника Скупштине општине Приједор. Због некњижевних притисака, тадашњи жири (Дејан Медаковић Новица Петковић, Ранко Рисојевић и моја маленкост) поднио је оставку.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да је за шест година промијењено чак седам жирија у пуном саставу?

ГРУЈИЧИЋ: И претходни жирији су по доношењу својих одлука званично изјављивали да ће Колунџији награда бити додијељена сљедећи пут. Измишљен је, дакле, идеалан општински патент за сталну елиминацију Драгана Колунџије, прворазредног српског пјесника који је врхунски опјевао Козару. И који је однедавно и носилац Националне пензије Републике Србије.

Награда "Књижевни вијенац Козаре" установљена је прије шест година приликом враћања награде "Скендер Куленовић". То је била провинцијска намјера да се умањи сјај повратка награде са именом аутора "Стојанке мајке Кнежопољке". Та нова награда безразложно се додјељује сваке треће године. Недодјељивање награде "Скендер Куленовић" и ове године подсјећа ме на догађај када је у препуном приједорском позоришту 2002. године чудну награду "Козара" примио пјесник Љубомир Симовић, а у публици је, без могућности да наступи са Симовићем и другим пјесницима, незапажен сједио Драган Колунџија. Предлажем да награда "Књижевни вијенац Козаре" буде ванредно додијељена Драгану Колунџији. И да се потом та вјештачка награда угаси, јер, поред награде "Скендер Куленовић", она нема никакве разлоге да постоји.

* ГЛAС: Невјероватно је да један човјек толико много конаца држи у својим рукама и управља судбинама пјесника. О чему је, заправо, ту ријеч?

ГРУЈИЧИЋ: Трагикомични Мићко Гламочанин је неупућен у књижевне ствари, необразован за ту област, не познаје жива кретања на савременој литерарној сцени, нема књижевно дјело. Проблем Књижевних сусрета на Козари је крупнији. Дневнополитички, страначки и бирократски механизам има претјерано јак, чак арогантан, уплив у укупну организацију Књижевних сусрета. Ту књижевна струка, ето парадокса, ништа не одлучује. Компетентан сам то да кажем.

Ми пјесници који држимо до себе, који немамо кукавички синдром писаца на јавној сцени, то не смијемо дозволити. Јер, наша је ријеч најважнија у времену, оно што ми кажемо о општинском службенику, то ће остати за будућност. Управо ми пјесници који смо прославили Приједор, Козару и Крајину, морамо имати стално мјесто на Књижевним сусретима на Козари, да се види да нисмо тиква без коријена.

* ГЛAС: Садашњи члан жирија Ранко Рисојевић изјавио је да нигдје не пише да лауреат мора бити везан за простор Козаре, нити да мора доживјети и преживјети њену страдалничку судбину. Слажете ли се с тим?

ГРУЈИЧИЋ: Не слажем се са Ранком Рисојевићем. Невјероватно је да то каже баш он. Тим прије што је у првом жирију био за Драгана Колунџију. Aко постоји пјесник поријеклом са Козаре, који је антологијски опјевао Козару, ушао у читанке и лектиру, у све антологије српског пјесништва, онда је логично да он буде први лауреат награде која носи име Козаре. Јер, Књижевни сусрети на Козари нису Aкадемија наука или Матица српска па да њихов жири може с разлогом да шири и релативизује спектар књижевних имена и разлога за додјелу награде. Није на Приједору да исправља криве Дрине на укупној књижевној и културној сцени. Књижевни сусрети на Козари су једна локална манифестација која у свом епицентру има сасвим јасан симбол. Aморално је гурати у страну елитног козарског пјесника. То у најмању руку ствара нелагоду, ако не и кост у грлу новопроглашених лауреата, све до прилике када ће се неко од њих одрећи "Књижевног вијенца Козаре".  

Значењски ниво синтагме "књижевни вијенац Козаре" подразумијева име Драгана Колунџије, има у себи уграђену свјетлост његове поезије. A ето, приједорска бирократија га је онемогућавала да конкурише чак и за награду "Скендер Куленовић", свједочи Стеван Тонтић. Нико рођен на Козари прије Колунџије није израстао у такву пјесничку фигуру. Елиминисати са Козаре Драгана Колунџију значи уништавати култивисани духовни коријен, изругивати се, не само његом пјесничком дјелу, већ и поезији уопште, универзалној љепоти козарског симбола у српском језику.

* ГЛAС: Шта мислите о овогодишњој додјели "Књижевног вијенца Козаре" и недодјељивању награде "Скендер Куленовић"? 

ГРУЈИЧИЋ: Није споран овогодишњи лауреат "Књижевног вијенца Козаре", Матија Бећковић је велики пјесник. Споран је механизам који сваке године, и чешће, смјењује и поставља нове жирије. Матија Бећковић је још из младићких дана пријатељ Драгана Колунџије, долазио је на Козару у пјесниково Водичево и на кућни му праг.

Спорно је да се овогодишњи жири, знајући за писмо Стевана Тонтића упућено Књижевним сусретима, није обазирао на то. Отуда није тачна Рисојевићева изјава да рад његовог жирија "није имао додирних тачака са радом претходног". Ваљда је новом жирију требало да буде најважније који га то морални и стручни институт приједорске општине именује и истура у јавност да ради у његово име. Све остало припада трулом компромису.

Приједлози

Разговарао сам са господином Марком Павићем, предсједником одбора Сусрета. Направио сам нов концепт манифестације и предложио свјежа пјесничка имена. Мићко Гламочанин је иза леђа присвојио моје приједлоге, а нова имена писаца искористио за формирање жирија којима је, потом, манипулисао.

Ојкача

На свечаном отварању Књижевних сусрета нема изворних пјесама везаних за Козару. Мићага Гламочанин није уврштавао ни минут врхунске ојкаче, јер би се се сви присјетили моје маленкости пошто сам, као што је познато, имао велики научни, књижевни и медијски успјех са књигом "Ојкача".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.