Нема казне за отровани језик

БAЊAЛУКA - Живимо у таквом времену у коме јавна ријеч никога не обавезује, јер нажалост не постоје санкције за то. Под паролом слободе говора, која је један од постулата демократије у сваком друштву, дешава се да се управо она извргла у своју негацију.

Рекла је ово за "Глас Српске" професор савременог српског језика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић.

- Одавно је јасно да ријеч није само оруђе у комуникацији, него је врло убитачно, а можда и најопасније оружје. Руководећи се слободом говора свако у било ком медију може да говори шта хоће - каже Бабићева.

Она додаје да је говорна култура сваког појединца индивидуална врста културе и подразумијева не само познавање језика, него и способност човјека да се добро изрази.

- Политичари из Републике Српске и новинари који раде у медијима у РС много су умјеренији у свом изразу од федералних медија који су крајње непримјерени у свом изразу. Нисам примијетила да су политичари РС у својим изјавама склони вријеђању - казала је Бабићева.

Као главни проблем наш саговорник наводи недостатак институције која би се позабавила питањем одговорности појединца за јавни говор и вријеђања у јавном говору.

- Више пута сам писала Регулаторној агенцији за комуникације, жалећи се на неке изјаве у политичким емисијама гдје су Срби поменути у негативном контексту. Добијала сам одговоре од њих у којима је писало да није дошло до повреде правила која налаже Регулаторна агенција и ту би се прича завршавала - испричала је Бабићева.

Према њенима ријечима, требало би институционално тужити медије који имају уређивачку политику у којој се здушно, из дана у дан српски народ вријеђа и наставља се хушкачко-ратна политика.

- Колико ријеч обавезује људе показује управо изјава професора Смаила Чекића који је рекао да су Срби фашисти и да су геноцидни. То није усамљен примјер, врло често слушамо сличне изјаве, јер се историчари управо на тај начин односе према историји и традицији говорећи отровним језиком - наглашава Миланка Бабић.

Лингвиста Милорад Телебак каже да је домаћа језичка култура врло слаба.

- Већ двије до три деценије у школама се углавном не учи језик, што подразумијева, прије свега, граматику и правопис. Влада увјерење да матерњи језик не треба да учимо, јер га научимо у дјетињству. Међутим, то је заблуда, јер је језик бескрајан феномен - рекао је Телебак.  

Он каже да баш такав однос према језику доводи до појаве лоших говорника.

- Политичари из Републике Српске несвјесно преузимају ријечи које нису из српског језика и користе их у јавним наступима. Они вјероватно то не чине намјерно, али чињеница је да језику не поклањамо пажњу, ни појединци, ни друштво - сматра Телебак.

Притисци

- Сви смо изложени притиску са медија, а информације свјесно и несвјесно преузимамо. Постајемо заробљеници тих информација које се пласирају. Јер како се каже, "Више пута поновљена лаж постаје истина". Медијска моћ је застрашујућа, посебно у оваквим друштвима која су економски угрожена попут нашег - каже Миланка Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.