Недостаје стручна критика и модеран умјетнички израз

Бањалука - Недостатак истинске музичке критике допринио је томе да се људи који имају честе наступе у медијима намећу са неким својим програмима који не заслужују високе умјетничке оцјене. Са друге стране, ти ствараоци се представљају као носиоци културе Републике Српске.

Рекао је ово за “Глас Српске” диригент Немања Савић, поводом Свјетског дана музике, који ће данас бити обиљежен широм свијета.

Савић истиче да је музичка сцена Републике Српске шаролика и да по већим градовима има музичких садржаја. Међутим, он сматра да једна стална брига на развоју и промоцији истинских културних вриједности засигурно недостаје.

- Недостатак објективног приказа вриједности резултира површношћу и тиме да се изједначавају скромни или чак наступи који не заслужују пажњу стручне публике са наступима који су на високом умјетничком нивоу. Није лако раздвојити жито од кукоља, а данас је то посебно изражено, јер је непостојање објективне оцјене умјетничких наступа превасходан проблем у музици Српске - наглашава Савић.    

Предсједник Удружења музичких умјетника Републике Српске Сања Шеранић каже да је музичка сцена у Српској у транзицији.

- Музичка сцена трпи промјене, прилагођавајући се новом друштвеном поретку. Јасно ми је да свака земља у транзицији ради на јачању културног идентитета, кроз подстицање пројеката који јачају националну свијест, то је нешто што се може сматрати природним - рекла је Шеранићева.

Она додаје да је неопходно радити на промоцији умјетничке висококвалитетне музике.

- На нашој уопште културној, па тако и музичкој сцени постоји дефицит савременог и потпуно модерног умјетничког израза, у односу на манифестације које приређују КУД-ови, етно-групе и слично - каже Шеранићева.

Према њеним ријечима, приоритет би требало да буде и  системско креирање плана едукације публике (различите врсте радионица, расправа, отварање нових и развој постојећих музичких школа...).

- Не смијемо више пласирати популаристичку културу, јер се онда морамо запитати гдје ће за десет година бити ниво свијести наших грађана. Смета ми недостатак друштвене одговорности приватног сектора. Приватне компаније (осим изузетака, који потврђују правило), спонзоришу концерте турбо фолк музике и “лимунада пјевачица”, који немају никакав квалитет, осим што развијају агресију и лош животни стил, не питајући се куда нас све то води - наглашава Шеранићева.

Композитор Младен Матовић каже да је музичка сцена у Српској у фази константног развоја, професионализације и стварања претпоставки за формирање институција и струковних тијела која недостају.

- Улога музичких школа и музичких академија је од непроцјењивог значаја и управо захваљујући образовној дјелатности ових установа створени су елементарни предуслови за даљи напредак и развој музичке културе и умјетности у Републици Српској - истиче Матовић и додаје да су хорови из Српске понајбољи амбасадори културе и умјетности.

Немања Савић је као један од проблема навео то што у Републици Српској уопште нема професионалних умјетничких ансамбала.

- Не постоји ниједан професионални хор у Српској. Осим недостатка новца, на то је утицала инертност и недостатак воље. Бањалука има потенцијале да оснује професионални гудачки оркестар, мањи дувачки оркестар, камерни хор. Такође, недостаје и тонски студио. Српска има музичких потенцијала и могућности, али то није довољно искоришћено. Није системски ријешено и нису формиране институције које би представљале ту врхунску умјетничку продукцију наше музичке сцене - навео је Савић.      

Програм

Aкадемија умјетности у Бањалуци, у сарадњи са Музиколошким друштвом Републике Српске, и ове године организује обиљежавање 21. јуна - Свјетског дана музике. У програму ће учествовати и бањалучки Градски тамбурашки оркестар, КУД “Веселин Маслеша”, Музичка школа “Владо Милошевић” из Бањалуке, женски камерни хор “Бањалучанке” и Војни оркестар оружаних снага БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.