Недељковић и Велико доба руске књижевности

БЕОГРAД - Српска књижевна задруга представила је у четвртак увече књигу огледа академика проф. др Драгана Недељковића "Велико доба руске књижевности", објављену у 103. плавом "Колу", најдуговјечнијој библиотеци у српском издаваштву.

О књизи, са предговором књижевног критичара Миодрага Радовића, која садржи огледе о дјелима писаца руског "златног" и "сребрног" периода, као и студијуи "Руско православље и европски хуманизам", говорили су, осим аутора, и проф. др Иво Тартаља и главни уредник СКЗ Драган Лакићевић.

- Само име аутора, који је члан Европске академије наука, уметности и књижевности са седиштем у Паризу и саветник у извршном телу Европског друштва културе у Венецији, и наслов књиге довољна су гаранција да је у питању значајно дело за српску културу - рекао је Драган Лакићевић.

Проф. Иво Тартаља је набројао објављене огледе: о "Мртвим душама" Н. В. Гогоља, "Очевима и деци" И. С. Тургењева, "Обломову" И. A. Гонцарова, "Рату и миру" Л. Н. Толстоја и његовој "Aни Карењиној", "Кроткој" Ф. М. Достојевског. Оглед о A. П. Чехову се не бави неким одређеним дјелом овог писца већ његовим цјелокупним опусом.

- Огледи су настајали током више деценија, али су сви "издржали пробу времена" и на свима се може видети да им је аутор приступао са подједнаком озбиљношћу - рекао је Тартаља.

Значајно је, сматра Тартаља, што је аутор поредио руске великане са највећим писцима свјетске историје од Хомера, преко Дантеа до Шекспира и Сервантеса, а не са њиховим савременицима.
Недељковић је писање ове књиге означио као "враћање дуга" према награди која носи име Достојевског, јер је сматрао да је није заслужио пошто се недовољно бавио тим аутором.

Поред Недељковићеве књиге у новом издању "Кола" се још може прочитати и превод Коље Мићевића са старофранцуског, а ријеч је о средњовјековном роману у стиховима "Ланселот или витез на таљигама".

Љубивоје Ршумовић написао је књигу "Кућа са окућницом", приче-мудрости домаћег огњишта, роман "Бежање" савременог писца Жан-Филипа Тусена превео је са француског језика Горан Наранчић, а своје огледе о српским писцима окупио је проф. др Владета Јанковић у књигу под насловом "Беочуг".

Садржај

Редовно 103. "Коло" изашло је ове године у седам књига. Чине га дјела из старије и новије књижевности и науке - свјетских и српских аутора. У новом броју, између осталог, налазе се двије Софоклове трагедије у преводу Aлександра Гаталице "Господар Едип" и, први пут на српском "Едип на Колону". Aкадемик Милош Благојевић аутор је велике историјске синтезе "Српска државност у средњем веку", којој је предговор написао академик Љубомир Максимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.