Небојша Миловановић: Скривене тајне “Војне академије”

Значајно је што ће људи завирити у спаваонице, на војничке полигоне, што ће видети да се иза свих тих униформи и строгих војничких правила крију нормални, обични, занимљиви људи. Неки млади ће можда гледајући серију и сами пожелети да постану старешине у војсци Србије и кренути на пријемни испит.

Рекао је ово у интервјуу “Гласу Српске” српски глумац Небојша Миловановић, који је остварио низ рола у култним филмовима наше кинематографије. Миловановић је и члан екипе серије “Војна академија” у којој је одиграо једну од занимљивијих улога.

- Дејан Зечевић је изузетан редитељ који зна да је атмосфера један од најважнијих фактора на снимању и да је полазиште сам редитељ. Индикације које глумцима даје су хируршки прецизне, једном речју да сваки глумац пожели овакву подршку од редитеља. Млади глумци који играју кадете су ти због којих ће људи гледати ову серију, а мој директни партнер је колега са класе Љубомир Бандовић. Склопило се доста лепих ствари, због којих сам се на снимању осећао доста пријатно - рекао је Миловановић.

* ГЛАС: На који начин сте пред камере изнијели свој лик у серији “Војна академија”?

МИЛОВАНОВИЋ: Капетан Кашанин је одговоран старешина коме је стало до сваког војника појединачно. Зна да је и сам одговоран за сазревање тих младих људи. И њему, као и већини јунака у серији, догоди се љубав, иако има наизглед срећну породичну ситуацију. Са задовољством сам прихватио улогу која приличи и мојим годинама и глумачком искуству. Наравно, захваљујем и продуцентима који су ме видели у овој улози.

* ГЛАС: Глумили сте у филму “Како су ме украли Немци”. Каква искуства носите са тог пројекта?

МИЛОВАНОВИЋ: Играо сам припадника једне паравојне формације у Србији у току Другог светског рата. Иако сам имао само једну сцену у филму, изузетно сам задовољан, јер је Миша Радивојевић урадио оно што ми је и рекао пре почетка снимања. Уз моју помоћ направио је једну од сцена која ће се памтити.

* ГЛАС: Остварили сте улоге и у филмовима “Медени месец” Горана Паскаљевића и “Ђавоља варош” Владимира Паскаљевића. Можете ли нам упоредити умјетничку сарадњу са оцем и сином, какво је искуство било радити са ова два умјетника?

МИЛОВАНОВИЋ: Владимир је моја генерација тако да сам однос са њим градио и у разговорима о филму, и пре почетка снимања. Изузетно је посвећен послу који ради, и храбро носи бреме имена свог оца. Горан Паскаљевић је током снимања филма “Медени месец” рекао да већ познаје у прсте начин мог понашања у кадру, јер је то био трећи филм који смо заједно радили. Привилегија је радити са таквим редитељем.

* ГЛАС: Како данас гледате на филмове “Лајање на звезде” и “Буре барута”, који су култна остварења српске кинематографије? Да ли и данас можемо причати о квалитетним кинематографским остварењима која ће доживјети такву славу?

МИЛОВАНОВИЋ: То су били филмови који нису били толико оптерећени комерцијалним успехом, а десило се да су постали култни филмови, филмови које памте сада већ различите генерације. Филм је производ времена у коме настаје, а ово време је јако тешко за ствараоце, поготово нечега што није пролазно и што мора да буде ванвременско. Живимо у времену када је све постало роба и производ коме се свесно скраћује рок трајања да би се што брже купио други. Погледајте, на пример, аутомобилску индустрију. Квалитет аутомобила је свесно све лошији, да би време замене било брзо. Е сад, у таквом времену ми смо позвани да стварамо нешто што није и не сме да буде производ као и сви други. Тешко је али ми смо народ који је навикао да ради у отежаним условима. Верујем у српски филм. И данас се нађе понеки истински бисер.

Нове улоге

* ГЛАС: Радите ли на новим глумачким пројектима?

МИЛОВАНОВИЋ: Тренутно играм у неколико представа које су на репертоару београдских позоришта. Недавно сам почео да снимам филм у режији Предрага Велиновића и радујем се новим глумачким задацима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.