Nebojša Milovanović: Skrivene tajne “Vojne akademije”

Značajno je što će ljudi zaviriti u spavaonice, na vojničke poligone, što će videti da se iza svih tih uniformi i strogih vojničkih pravila kriju normalni, obični, zanimljivi ljudi. Neki mladi će možda gledajući seriju i sami poželeti da postanu starešine u vojsci Srbije i krenuti na prijemni ispit.

Rekao je ovo u intervjuu “Glasu Srpske” srpski glumac Nebojša Milovanović, koji je ostvario niz rola u kultnim filmovima naše kinematografije. Milovanović je i član ekipe serije “Vojna akademija” u kojoj je odigrao jednu od zanimljivijih uloga.

- Dejan Zečević je izuzetan reditelj koji zna da je atmosfera jedan od najvažnijih faktora na snimanju i da je polazište sam reditelj. Indikacije koje glumcima daje su hirurški precizne, jednom rečju da svaki glumac poželi ovakvu podršku od reditelja. Mladi glumci koji igraju kadete su ti zbog kojih će ljudi gledati ovu seriju, a moj direktni partner je kolega sa klase Ljubomir Bandović. Sklopilo se dosta lepih stvari, zbog kojih sam se na snimanju osećao dosta prijatno - rekao je Milovanović.

* GLAS: Na koji način ste pred kamere iznijeli svoj lik u seriji “Vojna akademija”?

MILOVANOVIĆ: Kapetan Kašanin je odgovoran starešina kome je stalo do svakog vojnika pojedinačno. Zna da je i sam odgovoran za sazrevanje tih mladih ljudi. I njemu, kao i većini junaka u seriji, dogodi se ljubav, iako ima naizgled srećnu porodičnu situaciju. Sa zadovoljstvom sam prihvatio ulogu koja priliči i mojim godinama i glumačkom iskustvu. Naravno, zahvaljujem i producentima koji su me videli u ovoj ulozi.

* GLAS: Glumili ste u filmu “Kako su me ukrali Nemci”. Kakva iskustva nosite sa tog projekta?

MILOVANOVIĆ: Igrao sam pripadnika jedne paravojne formacije u Srbiji u toku Drugog svetskog rata. Iako sam imao samo jednu scenu u filmu, izuzetno sam zadovoljan, jer je Miša Radivojević uradio ono što mi je i rekao pre početka snimanja. Uz moju pomoć napravio je jednu od scena koja će se pamtiti.

* GLAS: Ostvarili ste uloge i u filmovima “Medeni mesec” Gorana Paskaljevića i “Đavolja varoš” Vladimira Paskaljevića. Možete li nam uporediti umjetničku saradnju sa ocem i sinom, kakvo je iskustvo bilo raditi sa ova dva umjetnika?

MILOVANOVIĆ: Vladimir je moja generacija tako da sam odnos sa njim gradio i u razgovorima o filmu, i pre početka snimanja. Izuzetno je posvećen poslu koji radi, i hrabro nosi breme imena svog oca. Goran Paskaljević je tokom snimanja filma “Medeni mesec” rekao da već poznaje u prste način mog ponašanja u kadru, jer je to bio treći film koji smo zajedno radili. Privilegija je raditi sa takvim rediteljem.

* GLAS: Kako danas gledate na filmove “Lajanje na zvezde” i “Bure baruta”, koji su kultna ostvarenja srpske kinematografije? Da li i danas možemo pričati o kvalitetnim kinematografskim ostvarenjima koja će doživjeti takvu slavu?

MILOVANOVIĆ: To su bili filmovi koji nisu bili toliko opterećeni komercijalnim uspehom, a desilo se da su postali kultni filmovi, filmovi koje pamte sada već različite generacije. Film je proizvod vremena u kome nastaje, a ovo vreme je jako teško za stvaraoce, pogotovo nečega što nije prolazno i što mora da bude vanvremensko. Živimo u vremenu kada je sve postalo roba i proizvod kome se svesno skraćuje rok trajanja da bi se što brže kupio drugi. Pogledajte, na primer, automobilsku industriju. Kvalitet automobila je svesno sve lošiji, da bi vreme zamene bilo brzo. E sad, u takvom vremenu mi smo pozvani da stvaramo nešto što nije i ne sme da bude proizvod kao i svi drugi. Teško je ali mi smo narod koji je navikao da radi u otežanim uslovima. Verujem u srpski film. I danas se nađe poneki istinski biser.

Nove uloge

* GLAS: Radite li na novim glumačkim projektima?

MILOVANOVIĆ: Trenutno igram u nekoliko predstava koje su na repertoaru beogradskih pozorišta. Nedavno sam počeo da snimam film u režiji Predraga Velinovića i radujem se novim glumačkim zadacima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.