Небојша Дугалић: Владика Николај нас надахњује вредностима

Одрастао сам уз манастир Жичу, одатле су и моји родитељи, тако да сам од малих ногу везан за овај манастир. Осећам се поносним и почаствованим што сам уопште у свом веку доживео такав један јубилеј и што том јубилеју могу да принесем неки свој незнатан труд и то кроз бесмртне речи владике Николаја Велимировића.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" глумац Небојша Дугалић, кога су Бањалучани имали прилику да гледају у монодрами "Речи о свечовеку", коју је извео на сцени Народног позоришта Републике Српске.

* ГЛAС: Какав је значај монодраме "Речи о свечовеку" и какав је изазов за Вас био да је радите?

ДУГAЛИЋ: Текстови владике Николаја Велимировића представљају велики распон духа, који је запрепашћујуће широко и дубоко захватио. Готово да нема кутка нашег бића о којем он није проговорио и то на један заиста самосвојан и блистав начин. Увек је драгоцено оглашавати његово слово кад год је то могуће и како год је могуће. Мени се чинило да је монодрамска форма најбољи начин да се то изведе. Идеја је била да кроз лик једног глумца проговори све оно што је спектар тема којима се бавио владика Николај. Овај садржај је заиста ретко узиман као позоришни предложак и због самих "замки" и питања којом формом, којим изражајним средствима испричати једну такву причу, био је велики изазов радити ову монодраму. Тематски сам изабрао различите текстове, да не би било сувише предуго, јер "густе" су мисли и једноставно треба времена да та прича "дише" и да гледаоци стигну да приме сав садржај. Циљ је био док гледаоци слушају те мисли да се некако замисле над њима.

* ГЛAС: Владика Николај говори о моралним вриједностима човјека. Да ли смо у свакодневној журби и борби за опстанак изгубили исконске моралне вриједности?

ДУГAЛИЋ: Имам осећај да се некако убрзало време, па људи као да немају времена да се запитају над смислом свог постојања. Aли је најлепше констатовати да је то тако. Ја мислим да је то управо због тога што људима није понуђена могућност да смисао свог постојања препознају на други начин, а да овакве речи и поруке владике Николаја управо служе томе. Кроз његове мисли људи имају прилику да се огледну на другачији начин, да се запитају о свему ономе што нису стигли, или им никада није пало на памет, или им никада нико није понудио такво огледало. Свима онима којима је дато да имају неке дарове, да могу пренети једну позитивну поруку, мислим да је на њима одговорност да надахњују људе таквим истинама и вредностима.

* ГЛAС: Недавно је премијерно изведена представа "Наша ствар". Можете ли нам открити неке детаља о њој?

ДУГAЛИЋ: У тој представи играм са неколицином младих људи распона од седам до 17 година, а они су чланови разних дечијих хорова. Направили смо представу која је заснована на поезији Aнреја Јелића Мариокова, а намера је била да се оживи театар поезије који је у последњих 20 година сасвим замро. Овом представом, односно поезијом која је жива, драматична, духовита и која осликава наш менталитет у широком распону, хтели смо поново да вратимо поезију на сцену. Једна интересантна представа где ја заједно са њима глумим, плешем и играм.

Планови

* ГЛAС: Радите представу са слијепим и слабовидим лицима. Можете ли нам открити о каквом је позоришном пројекту заправо ријеч?

ДУГAЛИЋ: Тренутно режирам представу "Чекајући Годоа" у "Радионици интеграције", чији је оснивач Мики Манојловић. Са њима сам већ радио једну представу, а ово је корак даље у нашој сарадњи. Ти глумци ће на основу драмског предлошка на свој начин испричати Бекетову причу. Јако је занимљиво радити са њима и морам вам признати да баш уживам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.