Nebojša Dugalić: Vladika Nikolaj nas nadahnjuje vrednostima

Odrastao sam uz manastir Žiču, odatle su i moji roditelji, tako da sam od malih nogu vezan za ovaj manastir. Osećam se ponosnim i počastvovanim što sam uopšte u svom veku doživeo takav jedan jubilej i što tom jubileju mogu da prinesem neki svoj neznatan trud i to kroz besmrtne reči vladike Nikolaja Velimirovića.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" glumac Nebojša Dugalić, koga su Banjalučani imali priliku da gledaju u monodrami "Reči o svečoveku", koju je izveo na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske.

* GLAS: Kakav je značaj monodrame "Reči o svečoveku" i kakav je izazov za Vas bio da je radite?

DUGALIĆ: Tekstovi vladike Nikolaja Velimirovića predstavljaju veliki raspon duha, koji je zaprepašćujuće široko i duboko zahvatio. Gotovo da nema kutka našeg bića o kojem on nije progovorio i to na jedan zaista samosvojan i blistav način. Uvek je dragoceno oglašavati njegovo slovo kad god je to moguće i kako god je moguće. Meni se činilo da je monodramska forma najbolji način da se to izvede. Ideja je bila da kroz lik jednog glumca progovori sve ono što je spektar tema kojima se bavio vladika Nikolaj. Ovaj sadržaj je zaista retko uziman kao pozorišni predložak i zbog samih "zamki" i pitanja kojom formom, kojim izražajnim sredstvima ispričati jednu takvu priču, bio je veliki izazov raditi ovu monodramu. Tematski sam izabrao različite tekstove, da ne bi bilo suviše predugo, jer "guste" su misli i jednostavno treba vremena da ta priča "diše" i da gledaoci stignu da prime sav sadržaj. Cilj je bio dok gledaoci slušaju te misli da se nekako zamisle nad njima.

* GLAS: Vladika Nikolaj govori o moralnim vrijednostima čovjeka. Da li smo u svakodnevnoj žurbi i borbi za opstanak izgubili iskonske moralne vrijednosti?

DUGALIĆ: Imam osećaj da se nekako ubrzalo vreme, pa ljudi kao da nemaju vremena da se zapitaju nad smislom svog postojanja. Ali je najlepše konstatovati da je to tako. Ja mislim da je to upravo zbog toga što ljudima nije ponuđena mogućnost da smisao svog postojanja prepoznaju na drugi način, a da ovakve reči i poruke vladike Nikolaja upravo služe tome. Kroz njegove misli ljudi imaju priliku da se oglednu na drugačiji način, da se zapitaju o svemu onome što nisu stigli, ili im nikada nije palo na pamet, ili im nikada niko nije ponudio takvo ogledalo. Svima onima kojima je dato da imaju neke darove, da mogu preneti jednu pozitivnu poruku, mislim da je na njima odgovornost da nadahnjuju ljude takvim istinama i vrednostima.

* GLAS: Nedavno je premijerno izvedena predstava "Naša stvar". Možete li nam otkriti neke detalja o njoj?

DUGALIĆ: U toj predstavi igram sa nekolicinom mladih ljudi raspona od sedam do 17 godina, a oni su članovi raznih dečijih horova. Napravili smo predstavu koja je zasnovana na poeziji Anreja Jelića Mariokova, a namera je bila da se oživi teatar poezije koji je u poslednjih 20 godina sasvim zamro. Ovom predstavom, odnosno poezijom koja je živa, dramatična, duhovita i koja oslikava naš mentalitet u širokom rasponu, hteli smo ponovo da vratimo poeziju na scenu. Jedna interesantna predstava gde ja zajedno sa njima glumim, plešem i igram.

Planovi

* GLAS: Radite predstavu sa slijepim i slabovidim licima. Možete li nam otkriti o kakvom je pozorišnom projektu zapravo riječ?

DUGALIĆ: Trenutno režiram predstavu "Čekajući Godoa" u "Radionici integracije", čiji je osnivač Miki Manojlović. Sa njima sam već radio jednu predstavu, a ovo je korak dalje u našoj saradnji. Ti glumci će na osnovu dramskog predloška na svoj način ispričati Beketovu priču. Jako je zanimljivo raditi sa njima i moram vam priznati da baš uživam.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.