Небојша Дугалић: Глума као тајна језика

Када мислим о глуми, или о нечем другом, увек о свему мислим као о тајни језика, тајни саопштавања, саображавања. Учешће у једној таквој тајни ми је највећи добитак.

Једина права човекова сатисфакција, чиме год да се бави, јесте да се сретне са другим бићем и да се у том сусрету догоди узајамно узрастање. То је једино што сматрам за добитак и неко испуњење. Све остало је сасвим спољашње - каже у интервјуу за "Глас Српске" београдски глумац Небојша Дугалић, шеф класе глуме на Факултету Aкадемији уметности БК Универзитета, који је на овогодишњем "Дучићевом дану" надахнуто говорио стихове једног од лауреата Мирослава Максимовића.

О глуми, каже, размишља као о могућности да се такав траг остави, о могућности да некоме саопштите нешто важно, "нешто што ће га променити, што ће га запитати на један озбиљнији начин, што ће га обрадовати, прочистити".

- Ми смо сви коначна бића и то је основно наше одређење. Једино што можемо је да поделимо оно најбоље из себе са неким другим. A сваки језик је могућност за тако нешто, па тако и глума - истакао је Дугалић.

Он не крије да је одувијек желио да постане глумац.

- Да сам знао шта сањам, одрекао бих се свог сна и пре него што сам га засањао. Ништа не изгледа тако док надахнуће не постане стварност, док се не суочи са тим шта оно стварно значи и које све муке носи. Ово време је окружено тим искушењем да се човек пита коме све ово треба, и да ли уопште неком треба - каже Дугалић.

Према његовим ријечима, као професор глуме то говори и својим студентима.  

- Прво учиним све да их одвратим од глуме, али кад више нема повратка, онда их глуми учим - најбоље што могу - прича Дугалић.

Занимљиво је да овај глумац, како каже никада, није маштао о улогама,  већ је чекао да саме дођу и оне су увијек долазиле у право вријеме, у тренутку када је био зрео да их "понесе".

Као једну од срећних околности у каријери Дугалић означава и чињеницу да је играо са Радетом Шербеџијом.

- Глума је језик, као и сваки други. Човек је оруђе тог језика, али све зависи где је човеку ослонац. Aко немате неко чврсто утемељење, онда бављење глумом може да буде опасно, али уколико човек влада тим језиком, ако је тог језика свестан, онда ту постоји, као код било ког другог уметника, истовремено и занатски и емотивни однос - сматра Дугалић.

Редитељско искуство

- Кад осети тескобу у оквиру једног израза, човек има потребу да проговори и неким другим језиком. A редитељски поступак јесте онај који подразумева и знање глумачког поступка и, опет, једну врсту надилажења глумачке игре, а искуство је потпуно различито! Различита је и визура редитеља. Он боље види распоред, композицију, мизансценску динамику и све оно на шта пази око с оне стране сцене - рекао је Дугалић, који се, осим глумом, бави и режијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.