Nebojša Dugalić: Gluma kao tajna jezika

Kada mislim o glumi, ili o nečem drugom, uvek o svemu mislim kao o tajni jezika, tajni saopštavanja, saobražavanja. Učešće u jednoj takvoj tajni mi je najveći dobitak.

Jedina prava čovekova satisfakcija, čime god da se bavi, jeste da se sretne sa drugim bićem i da se u tom susretu dogodi uzajamno uzrastanje. To je jedino što smatram za dobitak i neko ispunjenje. Sve ostalo je sasvim spoljašnje - kaže u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski glumac Nebojša Dugalić, šef klase glume na Fakultetu Akademiji umetnosti BK Univerziteta, koji je na ovogodišnjem "Dučićevom danu" nadahnuto govorio stihove jednog od laureata Miroslava Maksimovića.

O glumi, kaže, razmišlja kao o mogućnosti da se takav trag ostavi, o mogućnosti da nekome saopštite nešto važno, "nešto što će ga promeniti, što će ga zapitati na jedan ozbiljniji način, što će ga obradovati, pročistiti".

- Mi smo svi konačna bića i to je osnovno naše određenje. Jedino što možemo je da podelimo ono najbolje iz sebe sa nekim drugim. A svaki jezik je mogućnost za tako nešto, pa tako i gluma - istakao je Dugalić.

On ne krije da je oduvijek želio da postane glumac.

- Da sam znao šta sanjam, odrekao bih se svog sna i pre nego što sam ga zasanjao. Ništa ne izgleda tako dok nadahnuće ne postane stvarnost, dok se ne suoči sa tim šta ono stvarno znači i koje sve muke nosi. Ovo vreme je okruženo tim iskušenjem da se čovek pita kome sve ovo treba, i da li uopšte nekom treba - kaže Dugalić.

Prema njegovim riječima, kao profesor glume to govori i svojim studentima.  

- Prvo učinim sve da ih odvratim od glume, ali kad više nema povratka, onda ih glumi učim - najbolje što mogu - priča Dugalić.

Zanimljivo je da ovaj glumac, kako kaže nikada, nije maštao o ulogama,  već je čekao da same dođu i one su uvijek dolazile u pravo vrijeme, u trenutku kada je bio zreo da ih "ponese".

Kao jednu od srećnih okolnosti u karijeri Dugalić označava i činjenicu da je igrao sa Radetom Šerbedžijom.

- Gluma je jezik, kao i svaki drugi. Čovek je oruđe tog jezika, ali sve zavisi gde je čoveku oslonac. Ako nemate neko čvrsto utemeljenje, onda bavljenje glumom može da bude opasno, ali ukoliko čovek vlada tim jezikom, ako je tog jezika svestan, onda tu postoji, kao kod bilo kog drugog umetnika, istovremeno i zanatski i emotivni odnos - smatra Dugalić.

Rediteljsko iskustvo

- Kad oseti teskobu u okviru jednog izraza, čovek ima potrebu da progovori i nekim drugim jezikom. A rediteljski postupak jeste onaj koji podrazumeva i znanje glumačkog postupka i, opet, jednu vrstu nadilaženja glumačke igre, a iskustvo je potpuno različito! Različita je i vizura reditelja. On bolje vidi raspored, kompoziciju, mizanscensku dinamiku i sve ono na šta pazi oko s one strane scene - rekao je Dugalić, koji se, osim glumom, bavi i režijom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.