Небојша Брадић: Култура покретач, а не потрошач буџета

Крајње је време да култура престане да се посматра као велики потрошач буџета. Култура је покретач, она може да буде значајан фактор развоја.

Рекао је то у интервју за "Глас Српске" министар културе и медија Србије Небојша Брадић, чија ће прва драма "Мој брат", обиљежити јубилеј Народног позоришта Републике Српске.

Министар за вријеме чијег је мандата први пут послије више од десет година за културу Србије из буџета почело да се издваја више од један одсто, као један од важних задатака сматра сарадњу културе Србије и Републике Српске, која би требало да се огледа у свим пољима умјетности.

- Значајну прилику за сарадњу пружају нам јубилеји који разграничавају све могуће баријере на овим просторима, попут годишњице рођења Меше Селимовића и Скендера Куленовића или 50 година Нобелове награде Иве Aндрића - истакао је Брадић.

* ГЛAС: Представа "Мој брат" која ће бити премијерно изведена поводом 80 година Народног позоришта Републике Српске, урађена је према Вашем тексту. Шта Вама значи та драма у каријери?

БРAДИЋ: Има нешто људско, нежно у тој причи, помак од смрти и страдања на нови живот. Историјски контекст приказан је као дно цивилизације, однос према власти врло упечатљив... Драма је посвећена Меши Селимовићу са чијим делом сам у креативном дијалогу више од 20 година.

* ГЛAС: Колико се редитељска визије Милана Караџића подударила са Вашом идејом?

БРAДИЋ: Милан Караџић је талентован и искусан редитељ. Умео је да добро процени вредности текста, одабере праве сараднике и пронађе креативна редитељска решења за ову причу. Веома сам задовољан глумачким резултатима и посвећеношћу ансамбла Народног позоришта Републике Српске. Премијера комада ће бити леп догађај.

* ГЛAС: У Београдском драмском позоришту је премијера мјузикла "Буђење пролећа", у Вашој режији. Колико Вам бављење министарским послом и рјешавањем многобројних проблема у култури одузима вријеме за креативни рад?

БРAДИЋ: Бављење министарским послом као и писање и режирање за мене је свакодневно бављење културом. Разликују се само позорнице на којима се ове делатности обављају: Влада или парламент, локална манифестација или светски фестивал, радни сто или позориште … Чињеница да је већи део ових послова бирократски и менаџерски, а тек онај мањи део креативан - због чега се све ово претходно и ради - даје одговор на Ваше питање.

* ГЛAС: Да ли сте задовољни културном сарадњом између Србије и Републике Српске?

БРAДИЋ: Сарадња и комуникација која је на државном нивоу, али и на нивоу квалитетних пројеката и појединачних институција је добра. Потврдили смо да постоје потенцијали са обе стране. Остварене су значајне копродукције у области филма уз учешће уметника из обе средине и партиципацију филмских фондова оба министарства културе. Добар пример су филмови "Турнеја", "Свети Георгије убива аждаху" и "Непријатељ". Верујем да ћемо имати још бољу сарадњу у области заштите културног наслеђа, креативних индустрија, нарочито филма и издаваштва.

* ГЛAС: Колики је одјек српске културе у свијету?

БРAДИЋ: Ових дана завршен је Сајам књига у Франкфурту, где је Србија показала озбиљну стратегију у промовисању своје књижевности. Читав наступ Србије заправо је увод у наступ на Лајпцишком сајму, где следеће године имамо част да носимо титулу почасног госта. Са задовољством могу да констатујем да је заправо учињен нови искорак да српска култура и књижевност буду видљиви на немачком говорном подручју, на којем ће се, до марта следеће године појавити више од 40 нових превода српских писаца. Имали смо и изузетно важне изложбе које су имале запажен пријем у европским круговима. Том приликом смо успели да представимо културно наслеђе Србије, које је истовремено део светске културне баштине.

* ГЛAС: У којој мјери Министарство на чијем сте челу има контролу над ефектима уложеног новца у културу?

БРAДИЋ: Министарство редовно анализира, прати и рангира резултате рада установа. Институције су морале да се навикну на то да морају редовно достављати планове и програме рада, као и редовне извештаје о утрошку средстава. Тако смо креирали објективнији систем расподеле буџета. Они који доприносе унапређењу културног живота су награђени. Потписали смо протоколе са установама и манифестацијама који су носиоци мисије са националним предзнаком и њима је обезбеђено стабилно финансирање у следећем периоду. Признање за свој рад добиле су манифестације попут Вуковог сабора, Мокрањчевих дана, фестивала Тврђава театар у Смедереву, Стеријиног позорја и Фестивала ауторског филма.

* ГЛAС: Који је највећи, још увијек, неријешени проблем из области културе у Вашем министарском коферу?

БРAДИЋ: Највећи су они проблеми који су започети великим позитивним очекивањима а нису праћени добрим плановима и за то обезбеђеним средствима. Кад то помињемо, у првом реду мислим на институције чије су зграде у дугогодишњој реконструкцији. У неким случајевима пре мог министарског мандата та реконструкција није ни започела. Многе од тих проблема затекли смо гурнуте "испод тепиха". То нас није обесхрабрило. Већ почетком 2011. године отварамо реконструисане објекте Народне библиотеке Србије и Југословенске кинотеке и започињемо дугоочекивану реконструкцију Народног музеја у Београду према најбољем пројекту који је стигао на међународни конкурс.

Премијера "Мог брата"

Представа "Мој брат" Небојше Брадића у режији Милана Караџића биће премијерно изведена у понедјељак у 20 часова на великој сцени Народног позоришта Републике Српске. Ријеч је о праизведби Брадићевог текста, који је настао инспирисан животом и дјелима Меше Селимовића.

Исте вечери, на прослави 80 година постојања позоришта у Бањалуци биће проглашени најбоља представа, најбољи глумац и глумица, млади глумац и глумица, глумац сарадник и највјернији гледалац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.