Не­бој­ша Бра­дић Гра­ни­це у кул­ту­ри пре­ва­зи­ла­зе но­ве ини­ци­ја­ти­ве

Кул­ту­ра, као што зна­мо, не по­зна­је гра­ни­це и она има по­се­бно мес­то и зна­чај у ра­зво­ју одно­са Ре­пу­бли­ке Срби­је и Ре­пу­бли­ке Српске. И у нај­те­жим окол­нос­ти­ма пос­то­ја­ле су ве­зе у облас­ти кул­ту­ре изме­ђу ства­ра­ла­ца и ин­сти­ту­ци­ја и на тај на­чин афир­ми­са­ле ства­ра­лаш­тво и кул­тур­ну тра­ди­ци­ју српског на­ро­да - ре­као је то у ин­тер­вјуу за "Глас Српске" ми­нис­тар кул­ту­ре Срби­је Не­бој­ша Бра­дић, ко­ји да­нас бо­ра­ви у Бањој Лу­ци. То је њего­ва прва зва­ни­чна по­сје­та Ре­пу­бли­ци Српској, у окви­ру ко­је ће раз­го­ва­ра­ти са кул­тур­ним ра­дни­ци­ма и умје­тни­ци­ма из Ре­пу­бли­ке Српске.

Бра­дић ис­ти­че да је ва­жан кон­ти­ну­итет до­брих одно­са и "на на­ма је да их ра­зви­ја­мо и учи­ни­мо видљиви­јим и у Срби­ји ко­ли­ко у Ре­пу­бли­ци Српској".

- Сма­трам да гра­ни­це у кул­ту­ри тре­ба пре­ва­зи­ла­зи­ти но­вим ини­ци­ја­ти­ва­ма за са­радњу на би­ла­те­рал­ном и мул­ти­ла­те­рал­ном ни­воу, а о кон­кре­тним про­је­кти­ма ћу раз­го­ва­ра­ти са сво­јим ко­ле­га­ма у Бањој Лу­ци.

* ГЛAС: Ка­ко Ви оцјењује­те кул­тур­ну са­радњу изме­ђу Ре­пу­бли­ке Српске и Срби­је?

БРA­ДИЋ: Пос­то­је број­не успе­шне акти­внос­ти ко­је су ре­али­зо­ва­не са­радњом уме­тни­ка и кул­тур­них ин­сти­ту­ци­ја из на­ше две сре­ди­не. Је­дан од нај­зна­чај­ни­јих би­ла је ко­про­ду­кци­ја фил­ма "Тур­не­ја" Го­ра­на Мар­ко­ви­ћа. Ре­до­вно је при­сус­тво по­зо­ри­шта из Срби­је на по­зо­ри­шним фес­ти­ва­ли­ма у Ре­пу­бли­ци Српској, као и гос­то­вања по­зо­ри­шта из Бање Лу­ке у Срби­ји. Изу­зе­тно је ва­жна са­радња у облас­ти из­да­ваш­тва и пред­стављања ли­те­ра­ту­ре. Ве­ли­ки из­да­ва­чки по­ду­хват у про­те­клом пе­ри­оду био је фо­то­тип­ско из­дање "Го­ра­ждан­ске штам­па­ри­је 1519-1523", у из­дању На­ро­дне би­бли­оте­ке Срби­је из Бео­гра­да и Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та Ис­то­чно Са­ра­је­во. Та­квих до­га­ђа­ја би мо­гло би­ти ви­ше, јер су ве­ли­ки по­тен­ци­ја­ли кул­тур­не сце­не и још ве­ће по­тре­бе пу­бли­ке. Да­кле, ре­као бих да је прос­тор за са­радњу оду­век био отво­рен и да пос­то­је изу­зе­тна оче­ки­вања у на­ре­дном пе­ри­оду.

* ГЛAС: Ка­ква је Ва­ша сли­ка српске кул­ту­ре?

БРA­ДИЋ: Сли­ку српске кул­ту­ре мо­же­мо са­гле­да­ва­ти из по­зи­ци­је кре­ати­внос­ти, за­тим ра­зно­ли­кос­ти кул­тур­ног пеј­за­жа, кул­тур­ног на­сле­ђа, кре­ати­вних ин­дус­три­ја… О овом ва­жном пи­тању мо­же­мо го­во­ри­ти и из по­зи­ци­је ула­гања у кул­ту­ру и вре­дно­вања ре­зул­та­та. Бу­ду­ћи да Ми­нис­тар­ство кул­ту­ре Срби­је пре­узи­ма оба­ве­зе и од­го­вор­ност за ква­ли­тет кул­тур­ног жи­во­та у на­шој земљи, али и за по­дршку кул­ту­ри Срба у ре­ги­ону ју­го­ис­то­чне Евро­пе, же­лим да ис­та­кнем по­тре­бу да се дис­кон­ти­ну­итет мо­ра пре­ва­зи­ла­зи­ти аде­ква­тном бри­гом за кул­ту­ру и ства­ра­лаш­тво.

* ГЛAС: Ко­ли­ко кул­ту­ра и умје­тност српског на­ро­да про­мо­ви­шу на­ци­онал­но осје­ћање?

БРA­ДИЋ: Култура и уме­тност су но­си­оци на­ци­онал­ног иден­ти­те­та. У вре­ме­ни­ма ка­да се за­ла­же­мо за по­што­вање на­ро­да и кул­ту­ра, чес­то се пос­тављају пи­тања "на­шег и ту­ђег". Упра­во је због та­квих ди­ле­ма из­дање "Го­ра­ждан­ске штам­па­ри­је 1519-1523" изу­зе­тно ва­жно, јер ука­зу­је на ду­жи­ну ис­то­ри­је и кон­ти­ну­итет на­ше кул­ту­ре и на тај на­чин се аде­ква­тно обра­ћа ја­внос­ти у земљи и у инос­тран­ству. Ува­жа­вање до­при­но­са кул­ту­ре са ових прос­то­ра тра­ди­ци­ји и кул­ту­ри Евро­пе по­мо­ћи ће нам да на свес­тра­ни­ји на­чин са­гле­да­мо и соп­стве­ну про­шлост, а са њом и оно што по­дра­зу­ме­ва­мо под на­ци­онал­ним осе­ћањем, кул­тур­ним и на­ци­онал­ним иден­ти­те­том.

* ГЛAС: Шта ми­сли­те о при­сус­тву српског ства­ра­лаш­тва на ме­ђу­на­ро­дној сце­ни?

БРA­ДИЋ: "Мо­ја до­мо­ви­на је за­ис­та ма­ла земља ме­ђу све­то­ви­ма", ре­као је је­дном при­ли­ком Иво Aн­дрић. Та чињени­ца се, од Aн­дри­ће­вих вре­ме­на, ни­је изме­ни­ла на­боље. У ме­ђу­вре­ме­ну, до­шло је до ра­то­ва, ра­спа­да Ју­го­сла­ви­је и у том ис­то­риј­ском пе­ри­оду је, за­је­дно са про­ме­ном по­ли­ти­чких одно­са, зна­чај­но измењено мес­то српског ства­ра­лаш­тва. Уз ува­жа­вање но­ве ре­ал­нос­ти у ре­ги­ону и Евро­пи, тре­ба стал­но ра­ди­ти на афир­ма­ци­ји српске кул­ту­ре. Да­нашњи ни­во одно­са бив­ших ју­го­сло­вен­ских ре­пу­бли­ка, са­да су­се­дних држа­ва, у облас­ти кул­ту­ре ука­зу­је на па­ра­до­ксал­ност на­ше нај­но­ви­је про­шлос­ти. Сло­же­не ис­то­риј­ске, кул­тур­не и је­зи­чке ве­зе ни­је би­ло мо­гу­ће из­бри­са­ти упркос не­га­ти­вним ис­кус­тви­ма дос­ко­рашњих ра­тних су­ко­ба. Ово сло­же­но ис­кус­тво на­ме­ће се као пре­дност за нор­ма­ли­за­ци­ју одно­са у бу­ду­ћнос­ти. Због то­га је ва­жна акти­вна ме­ђу­на­ро­дна про­мо­ци­ја српске кул­ту­ре ко­ја ува­жа­ва та­чке до­ди­ра и европ­ску бу­ду­ћност. И још је­дан аспект ми се чи­ни ва­жним: при­ли­ком пред­стављања српске кул­ту­ре на ме­ђу­на­ро­дним сај­мо­ви­ма, фес­ти­ва­ли­ма и изло­жба­ма тре­ба пре­ва­зи­ла­зи­ти сте­ре­оти­пе од­го­вор­нос­ти и кри­ви­це ко­ји се упу­ћу­ју српском на­ро­ду и акти­вним пос­ту­пањем уса­гла­ша­ва­ти на­шу тре­ну­тну по­зи­ци­ју са бу­ду­ћим циљеви­ма.

* ГЛAС: Ре­кли сте да је фун­кци­ја ми­нис­тра за Вас још је­дна но­ва ре­жи­ја и но­ва од­го­вор­ност? Ко­ли­ко сте до са­да ус­пје­ли да ос­тва­ри­те Ва­шу "ре­ди­тељску" за­ми­сао у том сми­слу?

БРA­ДИЋ: Ра­дом "мог" ми­нис­тар­ства не тре­ба да бу­дем ја за­до­вољан, јер Ми­нис­тар­ство не пос­то­ји ни­ти због се­бе, ни­ти због ме­не. Све што ра­ди­мо, ра­ди­мо у ко­рист оних због ко­јих се све то и де­ша­ва, а то су ди­рек­тно по­сле­ни­ци кул­ту­ре, а ин­ди­рек­тно – они због ко­јих смо сви за­је­дно, и ми као пред­ста­вни­ци Ми­нис­тар­ства и про­фе­си­онал­ци у облас­ти кул­ту­ре, ту где смо - ко­ри­сни­ци на­ших услу­га. Си­ту­аци­ју у кул­ту­ри сам до­бро по­зна­вао и као ре­ди­тељ, и као ду­го­го­дишњи упра­вник ве­ћег бро­ја по­зо­ри­шта, и као чо­век ко­ји је био и пре ове фун­кци­је у ин­тен­зи­вној ко­му­ни­ка­ци­ји са ко­ле­га­ма у Бео­гра­ду, али и ши­ром Срби­је. И упра­во то по­зна­вање стања у кул­ту­ри и жеља да до­при­не­сем ко­ре­ни­тој про­ме­ни на­боље – би­ли су осно­вни мо­ти­ви да се и при­хва­тим ове за­хте­вне фун­кци­је, у још за­хте­вни­јем вре­ме­ну и окол­нос­ти­ма.

* ГЛAС: Да ли је по­зо­ри­ште у Срби­ји у пре­днос­ти у одно­су на дру­ге умје­тнос­ти от­ка­ко сте Ви ми­нис­тар, с об­зи­ром на то да сте му по­све­ће­ни?

БРA­ДИЋ: Ни­сам уве­рен да је по­зо­ри­шти­ма, због то­га, ла­кше не­го дру­ги­ма. Ја сам већ ука­зао на одре­ђе­не ано­ма­ли­је у ра­ду по­зо­ри­шних ин­сти­ту­ци­ја, по­се­бно оних ко­је су "успа­ва­не у вре­ме­ну". По­звао сам на за­је­дни­чки рад у пос­тављању аде­ква­тне управља­чке структуре, пре­ва­зи­ла­жењу про­бле­ма ви­шка за­по­сле­них, тран­сфор­ма­ци­је ка мо­де­лу при­ме­ре­ном са­дашњем вре­ме­ну. По­се­бну по­ру­ку сам упу­тио фес­ти­ва­ли­за­ци­ји на­шег кул­тур­ног жи­во­та. Фес­ти­ва­ли су са­мо део сло­же­ног про­це­са фор­ми­рања кул­тур­ног иден­ти­те­та, не његов циљ. Већ са­ма чињени­ца да су, у овом тре­нут­ку, по­зо­ри­шни фес­ти­ва­ли број­ни­ји од по­зо­ри­шних ин­сти­ту­ци­ја – го­во­ри да не­што у при­чи о по­зо­ри­шним фес­ти­ва­ли­ма ни­је уте­мељено у ре­ал­нос­ти. Да­кле, код овог ми­нис­тра не­ма при­ви­ле­ги­ја.

* ГЛAС: Да ли Вам фун­кци­ја ми­нис­тра "кра­де" и ко­ли­ко ври­је­ме и прос­тор за ства­ра­лаш­тво?

БРA­ДИЋ: Ова фун­кци­ја "кра­де" вре­ме не са­мо за кре­ати­вни рад већ и за мно­ге дру­ге ства­ри. При­ори­те­ти су, ме­ђу­тим, већ успос­тављени и пред на­ма је да нас­та­ви­мо за­по­че­то и за­по­чне­мо но­во, ко­је ће­мо по­том и при­вес­ти финализовању, али не и кра­ју, јер "кра­ја" у по­сло­ви­ма кул­ту­ре – не­ма. По­сло­ви кул­ту­ре су – бес­крај­ни, баш као и са­ма област на ко­ју се одно­се.

Пу­то­каз

* ГЛAС: Ко­ли­ко Ре­пу­бли­ка Српска и Срби­ја за­је­дно ко­ра­ча­ју на пу­ту ка европ­ској кул­ту­ри?

БРA­ДИЋ: Ре­пу­бли­ка Срби­ја и Ре­пу­бли­ка Српска ће у на­ре­дном пе­ри­оду до­би­ти још је­дну иден­ти­фи­ка­ци­ју - као по­ли­ти­чке за­је­дни­це ко­је ће би­ти укључе­не у европ­ску по­ро­ди­цу. Aл­тер­на­ти­ва то­ме је – пе­ри­фе­ри­ја по­ли­ти­чке Евро­пе под на­зи­вом "за­па­дни Бал­кан". Ми­слим да је бу­ду­ћи избор ја­сан, али пут ни­је за­вршен, као што ни­је ут­врђе­на брзи­на ко­ра­чања. Ре­као бих да кул­ту­ра на пу­ту ос­тва­рења тог циља предњачи, она је пу­то­каз, ко­ре­ла­тив и ин­спи­ра­ци­ја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.