Ne­boj­ša Bra­dić Gra­ni­ce u kul­tu­ri pre­va­zi­la­ze no­ve ini­ci­ja­ti­ve

Kul­tu­ra, kao što zna­mo, ne po­zna­je gra­ni­ce i ona ima po­se­bno mes­to i zna­čaj u ra­zvo­ju odno­sa Re­pu­bli­ke Srbi­je i Re­pu­bli­ke Srpske. I u naj­te­žim okol­nos­ti­ma pos­to­ja­le su ve­ze u oblas­ti kul­tu­re izme­đu stva­ra­la­ca i in­sti­tu­ci­ja i na taj na­čin afir­mi­sa­le stva­ra­laš­tvo i kul­tur­nu tra­di­ci­ju srpskog na­ro­da - re­kao je to u in­ter­vjuu za "Glas Srpske" mi­nis­tar kul­tu­re Srbi­je Ne­boj­ša Bra­dić, ko­ji da­nas bo­ra­vi u Banjoj Lu­ci. To je njego­va prva zva­ni­čna po­sje­ta Re­pu­bli­ci Srpskoj, u okvi­ru ko­je će raz­go­va­ra­ti sa kul­tur­nim ra­dni­ci­ma i umje­tni­ci­ma iz Re­pu­bli­ke Srpske.

Bra­dić is­ti­če da je va­žan kon­ti­nu­itet do­brih odno­sa i "na na­ma je da ih ra­zvi­ja­mo i uči­ni­mo vidljivi­jim i u Srbi­ji ko­li­ko u Re­pu­bli­ci Srpskoj".

- Sma­tram da gra­ni­ce u kul­tu­ri tre­ba pre­va­zi­la­zi­ti no­vim ini­ci­ja­ti­va­ma za sa­radnju na bi­la­te­ral­nom i mul­ti­la­te­ral­nom ni­vou, a o kon­kre­tnim pro­je­kti­ma ću raz­go­va­ra­ti sa svo­jim ko­le­ga­ma u Banjoj Lu­ci.

* GLAS: Ka­ko Vi ocjenjuje­te kul­tur­nu sa­radnju izme­đu Re­pu­bli­ke Srpske i Srbi­je?

BRA­DIĆ: Pos­to­je broj­ne uspe­šne akti­vnos­ti ko­je su re­ali­zo­va­ne sa­radnjom ume­tni­ka i kul­tur­nih in­sti­tu­ci­ja iz na­še dve sre­di­ne. Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih bi­la je ko­pro­du­kci­ja fil­ma "Tur­ne­ja" Go­ra­na Mar­ko­vi­ća. Re­do­vno je pri­sus­tvo po­zo­ri­šta iz Srbi­je na po­zo­ri­šnim fes­ti­va­li­ma u Re­pu­bli­ci Srpskoj, kao i gos­to­vanja po­zo­ri­šta iz Banje Lu­ke u Srbi­ji. Izu­ze­tno je va­žna sa­radnja u oblas­ti iz­da­vaš­tva i pred­stavljanja li­te­ra­tu­re. Ve­li­ki iz­da­va­čki po­du­hvat u pro­te­klom pe­ri­odu bio je fo­to­tip­sko iz­danje "Go­ra­ždan­ske štam­pa­ri­je 1519-1523", u iz­danju Na­ro­dne bi­bli­ote­ke Srbi­je iz Beo­gra­da i Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Is­to­čno Sa­ra­je­vo. Ta­kvih do­ga­đa­ja bi mo­glo bi­ti vi­še, jer su ve­li­ki po­ten­ci­ja­li kul­tur­ne sce­ne i još ve­će po­tre­be pu­bli­ke. Da­kle, re­kao bih da je pros­tor za sa­radnju odu­vek bio otvo­ren i da pos­to­je izu­ze­tna oče­ki­vanja u na­re­dnom pe­ri­odu.

* GLAS: Ka­kva je Va­ša sli­ka srpske kul­tu­re?

BRA­DIĆ: Sli­ku srpske kul­tu­re mo­že­mo sa­gle­da­va­ti iz po­zi­ci­je kre­ati­vnos­ti, za­tim ra­zno­li­kos­ti kul­tur­nog pej­za­ža, kul­tur­nog na­sle­đa, kre­ati­vnih in­dus­tri­ja… O ovom va­žnom pi­tanju mo­že­mo go­vo­ri­ti i iz po­zi­ci­je ula­ganja u kul­tu­ru i vre­dno­vanja re­zul­ta­ta. Bu­du­ći da Mi­nis­tar­stvo kul­tu­re Srbi­je pre­uzi­ma oba­ve­ze i od­go­vor­nost za kva­li­tet kul­tur­nog ži­vo­ta u na­šoj zemlji, ali i za po­dršku kul­tu­ri Srba u re­gi­onu ju­go­is­to­čne Evro­pe, že­lim da is­ta­knem po­tre­bu da se dis­kon­ti­nu­itet mo­ra pre­va­zi­la­zi­ti ade­kva­tnom bri­gom za kul­tu­ru i stva­ra­laš­tvo.

* GLAS: Ko­li­ko kul­tu­ra i umje­tnost srpskog na­ro­da pro­mo­vi­šu na­ci­onal­no osje­ćanje?

BRA­DIĆ: Kultura i ume­tnost su no­si­oci na­ci­onal­nog iden­ti­te­ta. U vre­me­ni­ma ka­da se za­la­že­mo za po­što­vanje na­ro­da i kul­tu­ra, čes­to se pos­tavljaju pi­tanja "na­šeg i tu­đeg". Upra­vo je zbog ta­kvih di­le­ma iz­danje "Go­ra­ždan­ske štam­pa­ri­je 1519-1523" izu­ze­tno va­žno, jer uka­zu­je na du­ži­nu is­to­ri­je i kon­ti­nu­itet na­še kul­tu­re i na taj na­čin se ade­kva­tno obra­ća ja­vnos­ti u zemlji i u inos­tran­stvu. Uva­ža­vanje do­pri­no­sa kul­tu­re sa ovih pros­to­ra tra­di­ci­ji i kul­tu­ri Evro­pe po­mo­ći će nam da na sves­tra­ni­ji na­čin sa­gle­da­mo i sop­stve­nu pro­šlost, a sa njom i ono što po­dra­zu­me­va­mo pod na­ci­onal­nim ose­ćanjem, kul­tur­nim i na­ci­onal­nim iden­ti­te­tom.

* GLAS: Šta mi­sli­te o pri­sus­tvu srpskog stva­ra­laš­tva na me­đu­na­ro­dnoj sce­ni?

BRA­DIĆ: "Mo­ja do­mo­vi­na je za­is­ta ma­la zemlja me­đu sve­to­vi­ma", re­kao je je­dnom pri­li­kom Ivo An­drić. Ta činjeni­ca se, od An­dri­će­vih vre­me­na, ni­je izme­ni­la na­bolje. U me­đu­vre­me­nu, do­šlo je do ra­to­va, ra­spa­da Ju­go­sla­vi­je i u tom is­to­rij­skom pe­ri­odu je, za­je­dno sa pro­me­nom po­li­ti­čkih odno­sa, zna­čaj­no izmenjeno mes­to srpskog stva­ra­laš­tva. Uz uva­ža­vanje no­ve re­al­nos­ti u re­gi­onu i Evro­pi, tre­ba stal­no ra­di­ti na afir­ma­ci­ji srpske kul­tu­re. Da­našnji ni­vo odno­sa biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, sa­da su­se­dnih drža­va, u oblas­ti kul­tu­re uka­zu­je na pa­ra­do­ksal­nost na­še naj­no­vi­je pro­šlos­ti. Slo­že­ne is­to­rij­ske, kul­tur­ne i je­zi­čke ve­ze ni­je bi­lo mo­gu­će iz­bri­sa­ti uprkos ne­ga­ti­vnim is­kus­tvi­ma dos­ko­rašnjih ra­tnih su­ko­ba. Ovo slo­že­no is­kus­tvo na­me­će se kao pre­dnost za nor­ma­li­za­ci­ju odno­sa u bu­du­ćnos­ti. Zbog to­ga je va­žna akti­vna me­đu­na­ro­dna pro­mo­ci­ja srpske kul­tu­re ko­ja uva­ža­va ta­čke do­di­ra i evrop­sku bu­du­ćnost. I još je­dan aspekt mi se či­ni va­žnim: pri­li­kom pred­stavljanja srpske kul­tu­re na me­đu­na­ro­dnim saj­mo­vi­ma, fes­ti­va­li­ma i izlo­žba­ma tre­ba pre­va­zi­la­zi­ti ste­re­oti­pe od­go­vor­nos­ti i kri­vi­ce ko­ji se upu­ću­ju srpskom na­ro­du i akti­vnim pos­tu­panjem usa­gla­ša­va­ti na­šu tre­nu­tnu po­zi­ci­ju sa bu­du­ćim ciljevi­ma.

* GLAS: Re­kli ste da je fun­kci­ja mi­nis­tra za Vas još je­dna no­va re­ži­ja i no­va od­go­vor­nost? Ko­li­ko ste do sa­da us­pje­li da os­tva­ri­te Va­šu "re­di­teljsku" za­mi­sao u tom smi­slu?

BRA­DIĆ: Ra­dom "mog" mi­nis­tar­stva ne tre­ba da bu­dem ja za­do­voljan, jer Mi­nis­tar­stvo ne pos­to­ji ni­ti zbog se­be, ni­ti zbog me­ne. Sve što ra­di­mo, ra­di­mo u ko­rist onih zbog ko­jih se sve to i de­ša­va, a to su di­rek­tno po­sle­ni­ci kul­tu­re, a in­di­rek­tno – oni zbog ko­jih smo svi za­je­dno, i mi kao pred­sta­vni­ci Mi­nis­tar­stva i pro­fe­si­onal­ci u oblas­ti kul­tu­re, tu gde smo - ko­ri­sni­ci na­ših uslu­ga. Si­tu­aci­ju u kul­tu­ri sam do­bro po­zna­vao i kao re­di­telj, i kao du­go­go­dišnji upra­vnik ve­ćeg bro­ja po­zo­ri­šta, i kao čo­vek ko­ji je bio i pre ove fun­kci­je u in­ten­zi­vnoj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa ko­le­ga­ma u Beo­gra­du, ali i ši­rom Srbi­je. I upra­vo to po­zna­vanje stanja u kul­tu­ri i želja da do­pri­ne­sem ko­re­ni­toj pro­me­ni na­bolje – bi­li su osno­vni mo­ti­vi da se i pri­hva­tim ove za­hte­vne fun­kci­je, u još za­hte­vni­jem vre­me­nu i okol­nos­ti­ma.

* GLAS: Da li je po­zo­ri­šte u Srbi­ji u pre­dnos­ti u odno­su na dru­ge umje­tnos­ti ot­ka­ko ste Vi mi­nis­tar, s ob­zi­rom na to da ste mu po­sve­će­ni?

BRA­DIĆ: Ni­sam uve­ren da je po­zo­ri­šti­ma, zbog to­ga, la­kše ne­go dru­gi­ma. Ja sam već uka­zao na odre­đe­ne ano­ma­li­je u ra­du po­zo­ri­šnih in­sti­tu­ci­ja, po­se­bno onih ko­je su "uspa­va­ne u vre­me­nu". Po­zvao sam na za­je­dni­čki rad u pos­tavljanju ade­kva­tne upravlja­čke strukture, pre­va­zi­la­ženju pro­ble­ma vi­ška za­po­sle­nih, tran­sfor­ma­ci­je ka mo­de­lu pri­me­re­nom sa­dašnjem vre­me­nu. Po­se­bnu po­ru­ku sam upu­tio fes­ti­va­li­za­ci­ji na­šeg kul­tur­nog ži­vo­ta. Fes­ti­va­li su sa­mo deo slo­že­nog pro­ce­sa for­mi­ranja kul­tur­nog iden­ti­te­ta, ne njegov cilj. Već sa­ma činjeni­ca da su, u ovom tre­nut­ku, po­zo­ri­šni fes­ti­va­li broj­ni­ji od po­zo­ri­šnih in­sti­tu­ci­ja – go­vo­ri da ne­što u pri­či o po­zo­ri­šnim fes­ti­va­li­ma ni­je ute­meljeno u re­al­nos­ti. Da­kle, kod ovog mi­nis­tra ne­ma pri­vi­le­gi­ja.

* GLAS: Da li Vam fun­kci­ja mi­nis­tra "kra­de" i ko­li­ko vri­je­me i pros­tor za stva­ra­laš­tvo?

BRA­DIĆ: Ova fun­kci­ja "kra­de" vre­me ne sa­mo za kre­ati­vni rad već i za mno­ge dru­ge stva­ri. Pri­ori­te­ti su, me­đu­tim, već uspos­tavljeni i pred na­ma je da nas­ta­vi­mo za­po­če­to i za­po­čne­mo no­vo, ko­je će­mo po­tom i pri­ves­ti finalizovanju, ali ne i kra­ju, jer "kra­ja" u po­slo­vi­ma kul­tu­re – ne­ma. Po­slo­vi kul­tu­re su – bes­kraj­ni, baš kao i sa­ma oblast na ko­ju se odno­se.

Pu­to­kaz

* GLAS: Ko­li­ko Re­pu­bli­ka Srpska i Srbi­ja za­je­dno ko­ra­ča­ju na pu­tu ka evrop­skoj kul­tu­ri?

BRA­DIĆ: Re­pu­bli­ka Srbi­ja i Re­pu­bli­ka Srpska će u na­re­dnom pe­ri­odu do­bi­ti još je­dnu iden­ti­fi­ka­ci­ju - kao po­li­ti­čke za­je­dni­ce ko­je će bi­ti uključe­ne u evrop­sku po­ro­di­cu. Al­ter­na­ti­va to­me je – pe­ri­fe­ri­ja po­li­ti­čke Evro­pe pod na­zi­vom "za­pa­dni Bal­kan". Mi­slim da je bu­du­ći izbor ja­san, ali put ni­je za­vršen, kao što ni­je ut­vrđe­na brzi­na ko­ra­čanja. Re­kao bih da kul­tu­ra na pu­tu os­tva­renja tog cilja prednjači, ona je pu­to­kaz, ko­re­la­tiv i in­spi­ra­ci­ja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.