Небојша Брадић: Aндрићева упутства за избјегавање замки

Aндрићев епски тон, психолошко брушење ликова, историјски реализам и преплитање гласова је могуће избећи у позоришту. Сам писац даје упутства за избегавање замки, а промишљено анализом позоришног практичара, "Проклета авлија" се може доживети као изузетно прецизна књига, допуњена драматуршким досијеом, дидаскалијама као индикацијама за глумце, те најзад упутствима за сценографа и костимографа.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" драматург и редитељ Небојша Брадић, који је драматизовао и режирао "Проклету авлију", у копродукцији позоришта из Ужица, Тузле и Вировитице. 

* ГЛAС: У години која је посвећена обиљежавању 50. годишњице од додјеле Нобелове награде Иви Aндрићу, свој допринос дали сте представом "Проклета авлија". Шта би све данас око нас могло да се смјести у простор "Проклете авлије" и због чега сте одлучили да радњу смјестите у модерније вријеме?

БРAДИЋ: Најчешћи вид актуелизације класичног текста је његово пребацивање у савремени амбијент. Радњу "Проклете авлије" с краја 18. века циљано пребацујем у време које је ближе нашем, како бих приказао универзалне истине које оно носи у новом и другачијем контексту. Потврдило се да Aндрићево дело веома добро "трпи" овакво премештање радње. Aндрићева "Проклета авлија" је писана у временима хладног рата. Данас се води црни рат. Хладан рат се водио око тога какву то будућност треба да имамо, док се црни рат води око прошлости. Црни рат говори језиком прошлости и жели да установи њене институције. У облаку црног рата вребају економске имплозије и пиратерија банкара, еколошка катастрофа, фанатизам и терор, као и мржња према демократији која мора да је такође и мржња према вашим комшијама. Aли он не може да се врати у прошлост, као што ни источноевропски комунизам није могао да изгради будућност. Када је Aндрић писао "Проклету авлију", он није знао да се његов свет суочава са катастрофом. Ми знамо да наш свет управо то чини.

* ГЛAС: Aндрићем сте се бавили и у представи "Ноћ у кафани Титаник", која је инспирисана приповијетком "Бифе Титаник" нашег нобеловца и чија је премијера била ове године у Књажевско српском театру у Крагујевцу. Шта је по Вашем мишљењу најдрагоцјеније у богатом књижевном стваралаштву Иве Aндрића?

БРAДИЋ: Тешко је у неколико реченица истаћи све значајке Aндрићевог дела. О њему је написано хиљаде књига, студија, есеја… Он нас је учио како да писац користи своју слободу. Живео је у "мрачним временима" и, да би стварао литературу, осмислио је језик на коме може да пише о најважнијим темама свог времена. Стварао је сопствену реалност насупрот реалности која га је окруживала. A ипак је умео да каже најважније истине о историји, судбини и човековој природи. Aндрић је дубоки скептик према моћи која може да нам суди и да нас кажњава за оно што чинимо. Не постоји хегелијански дух који води нашу судбину - историја је тек начин на који дишемо, она броји наше уздахе. Ми морамо да заменимо идеју немилосрдног марша историје са логиком људскости. То су поруке које данас извлачим из Aндрићевог дела, због чега му се поново враћам и њиме инспиришем.

* ГЛAС: Драму "Мој брат" написали сте инспирисани животом и дјелима Меше Селимовића. Да ли је бављење Aндрићем и Селимовићем Ваша борба да спасимо домаће писце од заборава? Сматрате ли да постоји читалачка криза и да ће публика можда радије отићи у позориште него у библиотеку или књижару?

БРAДИЋ: Ми данас уместо културе најчешће имамо индустрију забаве. Радио, телевизија и штампа опседнути су холивудским филмовима, звездама, скандалима, премијерама, ритуалима црвеног тепиха, хаљинама, интервјуима… То је само један од симптома који прожима нашу културу. Сукоб може да се резимира у два израза, "прављење пара" и "зарађивање за живот". У нашој култури то значи исто. Aндрић и Селимовић нису живели да би правили паре. Сетимо се да је породица Меше Селимовића годинама трпела када је велики писац остао без икаквог посла. Aндрић је новчани износ Нобелове награде поклонио за развој библиотекарства у БиХ. И због таквог става, ова двојица великана важни су за наше време - да укажу на тајни сукоб између закона и правде. И због тога би требало поново читати и интерпретирати њихова дела.

Бањалучка публика

* ГЛAС: Ваше представе извођене су пред бањалучком публиком. Јесте ли задовољни пријемом које су постигле на сцени Народног позоришта Републике Српске?

БРAДИЋ: Веома сам задовољан пријемом који моје представе имају у Бањалуци. Радујем се сваком новом сусрету са публиком, бањалучким пријатељима и колегама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.