Nebojša Bradić: Andrićeva uputstva za izbjegavanje zamki

Andrićev epski ton, psihološko brušenje likova, istorijski realizam i preplitanje glasova je moguće izbeći u pozorištu. Sam pisac daje uputstva za izbegavanje zamki, a promišljeno analizom pozorišnog praktičara, "Prokleta avlija" se može doživeti kao izuzetno precizna knjiga, dopunjena dramaturškim dosijeom, didaskalijama kao indikacijama za glumce, te najzad uputstvima za scenografa i kostimografa.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" dramaturg i reditelj Nebojša Bradić, koji je dramatizovao i režirao "Prokletu avliju", u koprodukciji pozorišta iz Užica, Tuzle i Virovitice. 

* GLAS: U godini koja je posvećena obilježavanju 50. godišnjice od dodjele Nobelove nagrade Ivi Andriću, svoj doprinos dali ste predstavom "Prokleta avlija". Šta bi sve danas oko nas moglo da se smjesti u prostor "Proklete avlije" i zbog čega ste odlučili da radnju smjestite u modernije vrijeme?

BRADIĆ: Najčešći vid aktuelizacije klasičnog teksta je njegovo prebacivanje u savremeni ambijent. Radnju "Proklete avlije" s kraja 18. veka ciljano prebacujem u vreme koje je bliže našem, kako bih prikazao univerzalne istine koje ono nosi u novom i drugačijem kontekstu. Potvrdilo se da Andrićevo delo veoma dobro "trpi" ovakvo premeštanje radnje. Andrićeva "Prokleta avlija" je pisana u vremenima hladnog rata. Danas se vodi crni rat. Hladan rat se vodio oko toga kakvu to budućnost treba da imamo, dok se crni rat vodi oko prošlosti. Crni rat govori jezikom prošlosti i želi da ustanovi njene institucije. U oblaku crnog rata vrebaju ekonomske implozije i piraterija bankara, ekološka katastrofa, fanatizam i teror, kao i mržnja prema demokratiji koja mora da je takođe i mržnja prema vašim komšijama. Ali on ne može da se vrati u prošlost, kao što ni istočnoevropski komunizam nije mogao da izgradi budućnost. Kada je Andrić pisao "Prokletu avliju", on nije znao da se njegov svet suočava sa katastrofom. Mi znamo da naš svet upravo to čini.

* GLAS: Andrićem ste se bavili i u predstavi "Noć u kafani Titanik", koja je inspirisana pripovijetkom "Bife Titanik" našeg nobelovca i čija je premijera bila ove godine u Knjaževsko srpskom teatru u Kragujevcu. Šta je po Vašem mišljenju najdragocjenije u bogatom književnom stvaralaštvu Ive Andrića?

BRADIĆ: Teško je u nekoliko rečenica istaći sve značajke Andrićevog dela. O njemu je napisano hiljade knjiga, studija, eseja… On nas je učio kako da pisac koristi svoju slobodu. Živeo je u "mračnim vremenima" i, da bi stvarao literaturu, osmislio je jezik na kome može da piše o najvažnijim temama svog vremena. Stvarao je sopstvenu realnost nasuprot realnosti koja ga je okruživala. A ipak je umeo da kaže najvažnije istine o istoriji, sudbini i čovekovoj prirodi. Andrić je duboki skeptik prema moći koja može da nam sudi i da nas kažnjava za ono što činimo. Ne postoji hegelijanski duh koji vodi našu sudbinu - istorija je tek način na koji dišemo, ona broji naše uzdahe. Mi moramo da zamenimo ideju nemilosrdnog marša istorije sa logikom ljudskosti. To su poruke koje danas izvlačim iz Andrićevog dela, zbog čega mu se ponovo vraćam i njime inspirišem.

* GLAS: Dramu "Moj brat" napisali ste inspirisani životom i djelima Meše Selimovića. Da li je bavljenje Andrićem i Selimovićem Vaša borba da spasimo domaće pisce od zaborava? Smatrate li da postoji čitalačka kriza i da će publika možda radije otići u pozorište nego u biblioteku ili knjižaru?

BRADIĆ: Mi danas umesto kulture najčešće imamo industriju zabave. Radio, televizija i štampa opsednuti su holivudskim filmovima, zvezdama, skandalima, premijerama, ritualima crvenog tepiha, haljinama, intervjuima… To je samo jedan od simptoma koji prožima našu kulturu. Sukob može da se rezimira u dva izraza, "pravljenje para" i "zarađivanje za život". U našoj kulturi to znači isto. Andrić i Selimović nisu živeli da bi pravili pare. Setimo se da je porodica Meše Selimovića godinama trpela kada je veliki pisac ostao bez ikakvog posla. Andrić je novčani iznos Nobelove nagrade poklonio za razvoj bibliotekarstva u BiH. I zbog takvog stava, ova dvojica velikana važni su za naše vreme - da ukažu na tajni sukob između zakona i pravde. I zbog toga bi trebalo ponovo čitati i interpretirati njihova dela.

Banjalučka publika

* GLAS: Vaše predstave izvođene su pred banjalučkom publikom. Jeste li zadovoljni prijemom koje su postigle na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske?

BRADIĆ: Veoma sam zadovoljan prijemom koji moje predstave imaju u Banjaluci. Radujem se svakom novom susretu sa publikom, banjalučkim prijateljima i kolegama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.