Наташа Перић о представи "Ни риба ни месо", наградама и каријери

Свака награда је вид подршке и препознавање уложеног труда, а када ме награди моја позоришна кућа, онда ми је она посебно драга. За сваку награду сам подијелила срећу са мени драгим људима.

Рекла је ово за "Глас Српске" даровита глумица Наташа Перић коментаришући колико јој значи признање у виду Награде за најбољу глумицу Народног позоришта Републике Српске за сезону 2023/2024. Талентована умјетница, ипак истиче да се од ловорика не живи, већ од сталног рада на себи.

- Сутра већ идем даље, јер се не живи на ловорикама и од ловорика, него од сталног рада на себи. Покушати данас бити бољи него што си био јуче - понекад ми то изгледа као једини смисао - рекла је глумица.

ГЛАС : Недавно сте имали премијеру са представом "Ни риба ни месо" по тексту  Франца Ксавера Креца, а у режији младог Николе Бундала. Можете ли нешто више рећи о самом процесу и стварању овог комада?

ПЕРИЋ: Процес стварања представе трајао је два мјесеца, а атмосфера је била много инспиративна и стваралачка. Без стварног интересовања или приступа самом задатку нема ни квалитетног процеса припреме. Прије свега имали смо добар текст као полазиште. Уз мене су биле талентоване колеге Смиљана Маринковић, Данило Керкез и Илија Ивановић. Не могу да не споменем Александра Васиљевића - нашег преданог драматурга, Петра Билбију – човјека који нам је пружио сјајну музику, Драгану Пурковић Мацан – вјеродостојну сценографију, Ивану Ристић – тачне костиме, Мају Калабу – лако чујне реплике из мрака, Николу Ђака – лакоћу организације на челу са нашим редитељем Николом Бундалом. Уз овакав тим људи тешко је не вољети свој посао.  Сви су дио процеса који је захтијевао велики ангажман који смо сви, вјерујем, безрезервно пружили.

ГЛАС: Ово није први пут да сарађујете са младим Бундалом, тачније  ово је Ваша друга узастопна сарадња. Какво носите искуство у раду са Бундалом и како је протекао процес на релацији глумац - редитељ?

ПЕРИЋ: Прије свега, драго ми је што сам била дио ове подјеле, јер је ријеч о врхунској постави и сјајном комаду великог Франца Креца. Јесте, ово је наша друга сарадња. Прије овог пројекта радили смо заједно представу "Бањалука" у Градском позоришту "Јазавац" у врло лијепој атмосфери. Надам се да ће их бити још пуно. Никола је интелигентан редитељ, увијек смирен, али спреман за мотивацију. Човјек који воли глумце и којег глумци воле.

ГЛАС: Кажу да глумци у већини случајева копају по сопственим умним радионицама гдје грабе нека животна искуства не би ли на тај начин дали неку адекватну боју и печат лику којег играју. Да ли је то случај са улогом Хелге или је ствар умјетникове маште?

ПЕРИЋ: Понеке карактеристичне особине лика тражим у себи, неке у људима које познајем или у литератури. На крају лик креирам на основу разних елемената.

Свакако да лична искуства из стварног живота често користим као материјал у глумачком раду. Морам да кажем да сам са слашћу радила Хелгину анализу лика, јер су Крецови ликови посластаца за сваког глумца. Занимају ме теме међуљудских односа. А у овом комаду сви ликови се тако грчевито држе својих ставова, сумњали они у њих или не.

Све вријеме процеса сам размишљала о томе колико смо спремни да сагледамо ширу слику стварности  и да ли имамо жељу и храбрости да мијењамо себе.

Знате како кажу да паметни људи мијењају свијет, а мудри себе. Понекад се плашим да смо много далеко од те мудрости.

ГЛАС: Ви сте заиста направили велики број значајних улога у театру на завидном нивоу током каријере. Из данашње перспективе, која Вам је улога, на неки начин била професионална прекретница каријере и због чега?

ПЕРИЋ: Како ми је та ријеч каријера увијек звучала претенциозно. Али ако је посматрам као пут којим поступно долазим до веће одговорности, онда је схватам. Најискреније ми је тешко издвојити једну улогу јер су за мене све оне биле на свој начин кључне. Мислим да су долазиле у право вријеме. Неко повезује мој почетак уз лик Невена у "Урнебесној трагедији", а неко уз "Црвенкапу", а ја и сад кад добијем нови лик пред собом – бивам поново на почетку.

ГЛАС : Позоришна сезона увелико траје,  претпостављамо да сте у обавезама  с обзиром на то да играте велики број представа у НПРС. Жаргонски речено с пробе на пробу што би казали у глумачком свијету. У том згуснутом распореду да ли стижете да припремите нешто ново?

ПЕРИЋ: Након премијере "Ни риба ни месо" у Народном позоришту РС , почела сам са радом на дјечијој представи "Љепотица и звијер"  у Градском позоришту "Јазавац", у режији Александре Спасојевић.  Премијера је најављена за 8. децембар. Биће то много узбудљива представа, текст је писао Александар Васиљевић, на основу чувене бајке. Сам процес ми је веома забаван. Редитељка Александра има тај дјечији дух у себи, одиграла је велики број представа пред дјецом па се трудим да научим што је више могуће од ње. Играм Луси (сестру) и Лимијера (свијећњак). Пожељела сам играти за дјецу. Има нешто посебно што ме испуњава у тој игри што још не умијем да вербализујем.

ПРИВАТНО

ГЛАС: Како изгледа свијет Наташе Перић мимо дасака које живот значе?

ПЕРИЋ: Нисам склона дужим периодима одмора. Никад ми није досадно. Чине ме срећном мале ствари. Умијем да се забавим са или без људи. Када имам много обавеза ужелим се времена за себе, а када га добијем – веома брзо пожелим позориште. У сваком случају спадам у радохолике и знатижељне људе, тако да нађем себи којекаквих хобија и ствари за научити и кад треба и кад не треба. Понекад је то врлина, а понекад и мана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.