Наташа Иванчевић: Искреност је мјера глуме, али и живота

Јако је занимљив репертоарски потез да се постави на сцену комад "Мајстори, мајстори". Некако водили смо се да не копирамо филм, него да донесемо неки наш доживљај комада, на крају крајева радња је смјештена управо у Бањалуци. Ова адаптација говори о нашим школама и њеним стварностима у њој.

Рекла је ово за "Глас Српске", Наташа Иванчевић, првакиња Народног позоришта Републике Српске и селектор овогодишњег 27. Театар феста, објашњавајући како је она доживјела адаптацију "Мајстори, мајстори", текста Горана Марковића за позоришну сцену. Глумачка ветеранка, каже да се комад сјајно уклопио у ново доба, јер се, нажалост, времена нису много промијенила.

- Упркос томе што је текст написан прије 40 година, он још  коренспондира са данашњим временом што самим тим потврђује да се ствари нису много промијениле, напротив, оне су добиле неку нову фасаду (смијех) гдје смо само боље упаковали те проблеме и пласирали  даље, ако схватате о чему причам (смијех) - рекла је Иванчевићева.

ГЛАС: Да ли постоји неко рјешење да некако распршимо те силне проблеме које нас море свих година? 

ИВАНЧЕВИЋ: Рјешење... Хм...Генерално, ми смо неко искривљено друштво. И не знам што нас је Бог тако казнио. Е сад. Да бисмо дошли до неког бољитка, потребно је да будемо искрени према себи, прије свега, а затим и према другима, наравно. У тој акцији искрености искрсле би разне неке куражи које би  подстакле сигурно да се доста отвореније говори о проблемима које нас се тичу, самим тим лакше бисмо их и ријешили.

ГЛАС: Да се вратимо "веселијим" темама. Зашто сте као селектор дали наслов "Испод површине" за 27. Театар фест? 

ИВАНЧЕВИЋ: Драго ми је што сам и ове године селектор фестивала Театар фест. Гледајући све те представе које су уврштене у програм, дала сам наслов "Испод површине", јер сам примијетила да се позоришта у региону и те како баве стварношћу и да и те како говоре о тим проблемима који нас окружују

ГЛАС: У задњих неколико година у великој сте олуји обавеза у разним позоришним кућама како у Вашем матичном позоришту (НПРС) тако и у другим позориштима. Ми бисмо се ипак базирали на јако занимљив пројекат који сте радили у ГП "Јазавац", који на много начина искачу из неких стандарда који се национални театар ипак треба придржавати? Колико Вам је умјетнички изазов радити у том, назовимо га мало "опуштенијем" окружењу?

ИВАНЧЕВИЋ: Видите, моји први глумачки кораци били су у "Камерном театру" из Сарајева, који је по неком театарском опредјељењу доста сличан "Јазавцу". Његовали су домаће писце и некако мало неуобичајени репертоар у односу на национални. Не знам, некако сам изглед те сцене за мене је привлачан. Зашто сад спомињем "Камерно" и ту повезницу с "Јазавцем"!? Управо зато што национални театар његује стандардни репертоар класичних комада што је јако потребно како нама глумцима тако и публици. Такође, ту је и позоришна обавеза да образује публику. С друге стране, градска позоришта попут "Јазавца" или као што је "Камерни" негдје се бави опуштенијим темама односно булеварским темама. 
Тако да свакако јесте опуштеније у жанровском смислу, али нимало лако у начину игре, ако ме разумијете. Вјерујте ми, код мене је једнака одговорност, играла ја у Народном или у "Јазавцу",  јер се потпуно исто односим глумачком задатку и трема је подједнака гдје год играм. Да, морам да споменем, како је публици доста пријемчивији "Јазавац", те често чујем како говоре; "Глумци из "Јазавца" су доста бољи од оних из Народног." (смијех). А заправо сви играмо у Народном. 

ГЛАС: Једна од тих улога јесте запажена улогу у представи "Мало благо", у режији Слађане Килибарде. Овај комад се сасвим заслужено годинама одржава на репертоару ГП "Јазавац". Шта је била добитна комбинација за овај хваљени комад у којем тумачите лик Каје и уопште како сте се изборили с Вашом улогом, која је на много начина један од симбола Ваше каријере? 

ИВАНЧЕВИЋ: То је био један јако занимљив глумачки изазов. Представа је постављена скоро, па као нека врста стендапа. Јер нас три на сцени говоримо по шест монолога. Наизглед, неповезаних, али и те како повезаних што се напосљетку обистини. На сву срећу, Слађана Килибарда нас је врло паметно водила кроз цијели процес и јасна била у ономе што жели, а ми смо је добро слиједили у свему томе. Мислим да је тајна опстанка једне дуговјечне представе у томе што глумци знају да је чувају. Е тако и нас три, чувамо ово наше "Мало благо" (Смијех). Срећни смо што се са великим успјехом игра не само овдје у Бањалуци него и шире. Ова представа путује, одлази на фестивале и то је јако битно. И чини ми се да је ова представа најнаграђиванија представа Градског позоришта "Јазавац" ! 

ГЛАС: Својом енергијом стварате посебну глумачку умјетност не само на даскама које живот значе већ и у многим телевизијским и филмским пројектима гдје су гледаоци имали прилике да вас гледају. Међутим, огромну популарност сте стекли у серији "Добро јутро, комшија" гдје играте једну од водећих улога, а то је улога Видосаве. Како гледате на тај феномен који се зове "Добро јутро, комшија", коју прати огромна гледаност и наглашена  вјерност публике, али и са друге стране и оптужбе за популистички хумор? 

ИВАНЧЕВИЋ: Све је кренуло некако спонтаним путем и нико није слутио да ће трајати толико година. Искрено, врло сам поносна на то. Иза свега овога крије се озбиљан рад и труд у сваком аспекту. Па зато ти ликови живе тако дуго и публика их јако воли. А тајна успјеха ове серије била би у томе што ми волимо да радимо и да се јако добро слажемо и најзад да се трудимо да буде што боље .

ГЛАС : Како се носите са популарношћу с обзиром да су људи "луди" за ликовима из "Добро јутро комшија". Дјеца сусрећу на улици глумце који су играли неке мале епизодне улоге..

ИВАНЧЕВИЋ: Заиста нисам рачунала никад на ту популарност. Некако схватила сам да је позориште доста затвореније и ту долази врло мали број људи који вас гледају за разлику од ТВ. Да, буде понекад напорно све то што је донекле и разумљиво,  али сам опет схватила да ми увесељавамо те људе који нас заустављају на улици и што траже да се сликају па зашто им ускратити то задовољство кад значимо толико пуно тим свим људима. 

ГЛАС: Остварили сте велики број значајних улога у театру, а за неке улоге сте неколико пута оправдано награђивани. Међутим, ипак бисмо Вас питали да ли постоји нека улога коју досад нисте имали прилику да  одиграте, а да је негдје потајно у себи ипак прижељкујете и дозивате, кад би се звијезде поклопиле?

ИВАНЧЕВИЋ: Не прижељкујем никакву улогу. Ја само прижељкујем добар и квалитетан рад са добрим партнерима на добром тексту са добрим редитељем. Што је партнер бољи од вас, више ћете научити и савладати улогу и ово није флоскула.  Све је до партнера! 

ГЛАС: Врло добро знамо да је тешко причати о футуру поготово кад се ради о несигурној умјетничкој бранши попут Ваше, али бићемо учтиво радознали па ћемо питати гдје публика може да Вас погледа у наредном периоду и какви су Вам умјетнички планови?

ИВАНЧЕВИЋ:  Публика може да ме гледа у представама у Народном позоришту РС, ГП "Јазавац", затим у Народном позоришту Источно Сарајево, а ево ускоро креће нова сезона снимања "Добро јутро, комшија". 

ГЛАС: У једној реченици како бисте описали глуму? 

ИВАНЧЕВИЋ: Глума је занат који некад умије да пређе границу која се зове умјетност. 

ГЛАС : Да ли жалите за нечим? 

ИВАНЧЕВИЋ: Жалим што немам више времена за породицу. Остаћу заувијек жељна дјеце.

ИСКУСТВО

ГЛАС: Спремајући се за овај интервју налетјели смо на занимљив податак да сте први филм снимали још као двадесетогодишњакиња далеке 1985. године. Наиме, ријеч је о култном филму "И то ће проћи" редитеља Ненада Диздаревића. Како то изгледа бити у друштву глумачких громада попут Фабијана Шоваговића, Милана Пузића и осталих великана са којима сте имали прилику да се сусретнете у том пројекту како испред тако иза камере?

ИВАНЧЕВИЋ: Ух. Драгоцјено искуство. Тада сам први пут стала пред камере и упознала читаву машинерију. Тада сам имала прилику да учим од најбољих глумаца тадашњег времена. Оно што ме је највише обрадовало јесте тај њихов специфичан однос ка костиму, реквизити, партнеру, камери.. Сјећам се да смо једва чекали те паузе на снимањима гдје смо слушали шта разговарају при томе упијајући као сунђер сваку њихову ријеч, а све са циљем да накупимо њихова знања и вјештине.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.